Svaki dan za Tamaru je nova avantura, nova prilika da nekom vrati osmeh na lice. Od poziva u pomoć, preko obilaska sela gde deca spavaju na goloj zemlji, do prikupljanja sredstava za izgradnju novog doma, njena posvećenost je neizmerna. Na terenu, ona nije samo vođa, već i prijatelj, oslonac, neko ko razume bol i pruža ruku spasa.
„Svaki dan je priča za sebe. Nekad počinje pozivom u kojem neko u suzama traži pomoć, nekad putovanjem u selo gde deca spavaju na zemlji, nekad prikupljanjem poslednjih atoma snage da bismo nekome omogućili krov nad glavom“, priča Tamara.
Fondacija „Tamara Misirlić“ ne bira kome će pomoći, već se vodi srcem. Deca bez osnovnih uslova za život, samohrane majke, napušteni starci, svi oni pronalaze utočište pod njenim okriljem. Svaka priča se proverava, svaki čovek se gleda u oči, a odluke se donose sa iskrenom željom da se pomogne.
Pomoć koju pruža fondacija je raznolika, od izgradnje i renoviranja domova, preko obezbeđivanja hrane i odeće, do pružanja emocionalne podrške. „Nekome je potreban dom, nekome hrana, nekome ljubav i sigurnost. Gradimo kuće, renoviramo, donosimo odeću i obuću, ali i pružamo podršku, jer nečije ‘tu sam za tebe’ ponekad znači više od ičega“, objašnjava Tamara.
Sredstva za rad fondacije obezbeđuju se zahvaljujući ljudima koji veruju u Tamarin rad. Svaka donacija se evidentira, svaka akcija se dokumentuje, a poverenje donatora je najveća vrednost koju fondacija čuva.
Iako se suočava sa mnogim izazovima, Tamara ne odustaje. „Ponekad, uprkos svoj želji i trudu, ne možemo pomoći svima, zaista zovu sa svih strana, ali trudimo se, radimo vredno, imamo po nekoliko gradilišta istovremeno“, kaže ona.
Uspeh fondacije se ne meri brojkama, već osmesima dece, suzama radosnica majki i obnovljenim nadama starih ljudi. Svaka priča je jedinstvena, ali sve ih spaja ista nit – ljubav i humanost.
Tamara se seća priče dve sestre iz Subotice koje su živele u nehumanim uslovima. Ova priča kako kaže, na nju je ostavila neizbrisiv trag. „Njihova kuća nije imala podove, prozori su bili zalepljeni najlonom, a vetar je duvao kroz zidove. Njihova majka, umorna od života, borila se da im obezbedi makar jedan obrok dnevno. Devojčice su bile ismevane od strane vršnjaka, ali to će sve biti prošlost, za par dana već krećemo da gradimo kuću.“
Njena motivacija potiče iz susreta sa devojčicom kojoj je mala pomoć značila sve na svetu. „Njene oči su mi promenile život. Tada sam shvatila, ako mogu njoj da pomognem, mogu i drugima.”
Iako se suočava sa teškim trenucima, Tamara pronalazi snagu u ljubavi i zahvalnosti ljudi kojima pomaže. „To je osećaj koji nema cenu. Nema ništa vrednije od trenutka kada dete shvati da više nije samo, kada majka u suzama zahvali jer zna da njeno dete neće gladovati, da smo im pružili budućnost, mogućnost za obrazovanje, potpuno novi život“, ističe ona.
Tamara uspeva da uskladi humanitarni rad sa svojim privatnim životom. Studira, radi, vodi školu sporta, a pritom pronalazi vreme za porodicu i prijatelje. „Fondacija nije posao, to je moj poziv, moja misija, ali pored toga, gradim i svoj lični život, jer znam da samo ako sam ispunjena kao osoba mogu drugima dati ono najbolje od sebe“, objašnjava ona.
Njena poruka ljudima koji žele da pomognu je jednostavna: „Ne čekajte. Svaka pomoć, ma koliko mala, nekome znači sve. Svet ne menja jedna osoba, ali jedna osoba može promeniti nečiji svet.“
Tamara je naučila da je u redu plakati, da je u redu osećati bol, ali i da iz tog bola crpi snagu. Shvatila je koliko je izdržljiva, koliko može da podnese i koliko daleko je spremna da ide za ono u šta veruje.
Za nju, humanost je ljubav, ljubav za ceo svet. I dok svet oko nas ponekad deluje hladno i bezosećajno, Tamara Misirlić nas podseća da u svakom od nas postoji iskra dobrote koja može da promeni svet.
