Od januara ove godine u RB Kolubara sprovode se kontinuirani pritisci nad zaposlenima koji su pokazali građansku solidarnost tokom studentskih protesta u Srbiji. Pretnje, administrativne kazne, pokušaji smanjenja koeficijenata, premeštaji i slanje na lekarske preglede postali su mehanizam disciplinovanja radnika koji su, van radnog vremena ili tokom zakonom dozvoljenih pauza, učestvovali u mirnim okupljanjima i pružali podršku studentima.
DOGAĐAJI KOJI SU OKIDAČI ZA MERE
Povod za pojačane pritiske bila su januarska okupljanja tokom kojih je odata pošta stradalima u Novom Sadu sa 16 minuta tišine, kao i događaji iz marta, kada su studenti iz cele Srbije pešačili ka Beogradu i prenoćili u Lazarevcu. Sledećeg dana, građani Lazarevca i pojedini radnici Kolubare organizovali su punkt ispred drobilane, na javnoj površini, gde su studentima obezbedili osveženje i obrok.
SLUČAJ RADETA TERZIĆA – TAMNAVA ZAPAD
Rade Terzić ima 44 godine radnog staža, od čega je 21 godinu radio kao poslovođa na kopu Tamnava Zapad. Do odlaska u penziju ostalo mu je još osam meseci. Kako navodi, pokušaj smanjenja koeficijenta direktno utiče i na njegovu platu i na buduću penziju.
Njegovim umanjenjem gubi oko 30.000 dinara mesečno, ali ono što smatra najtežim jeste trajno umanjenje penzije, koje se sprovodi neposredno pred kraj radnog veka. Terzić podseća da je već u septembru ove godine kažnjen umanjenjem plate od 10 odsto, bez ikakvog pisanog obrazloženja. Nakon januarskih i martovskih dešavanja, pritisci su se, kako tvrdi, dodatno pojačali. Ističe da nikada nije imao disciplinsku prijavu niti je prekršio zakon, da su zborovi ukupno trajali 17 minuta i da su se odvijali isključivo u pauzama.
Navodi i da mu prete i vrše pritisak ljudi iz vrha Kolubare, kao i da je za sva dešavanja upoznat direktor Stanić. Posebno ističe izostanak reakcije sindikata, navodeći da ni jedna ni druga sindikalna struja nisu stale u zaštitu radnika, te da jedinu podršku dobijaju od neformalnih grupa zaposlenih.
SLUČAJ SRĐANA ZDRAVKOVIĆA – KOLUBARA PRERADA
Srđan Zdravković ima 35 godina radnog staža i radio je kao poslovođa u radnoj jedinici Kolubara Prerada. Kako kaže, bez ikakvog prethodnog razgovora sa neposrednim rukovodiocima, referent za pravne poslove ga je obavestio da se premešta na radno mesto predradnika u drugi pogon, uz istovremeni uput za sistematski pregled.
Odbio je da potpiše saglasnost za promenu radnog mesta i čeka aneks ugovora. Zdravković ističe da tokom celog radnog veka nikada nije imao disciplinski postupak niti problem na radnom mestu, te da smatra da razlog ovih poteza nije posao, već njegovo građansko angažovanje i podrška protestima.
Zbog toga se, kako navodi, obratio advokatima. Dodaje i da rukovodioci sa kojima je godinama sarađivao nisu reagovali niti su mu dali bilo kakvo obrazloženje.
SLUČAJ MARKA JOVANOVIĆA – KOLUBARA METAL
Marko Jovanović, električar u radnoj jedinici Kolubara Metal, zaposlen je 23 godine u RB Kolubara i ujedno je odbornik pokreta Kreni–Promeni u lokalnoj skupštini.
On navodi da je telefonskim putem pozvan da se javi na lekarski pregled za Tamnavu – Zapadno polje, bez uručenog rešenja i bez zvaničnog obrazloženja. Prema njegovim rečima, rečeno mu je da je u pitanju direktiva vezana za njegovo angažovanje. Ističe da niko od zaposlenih nije zvanično obavešten o razlozima takvih odluka.
Konsultovao je advokata i najavljuje da će tražiti prijem kod glavnog pravnika i direktora, dok mu je sistematski pregled zakazan za deveti januar. Dodaje da mu je žao što nije član sindikata, što kaže ironično, jer u trenutnoj situaciji sindikat ne staje u zaštitu radnika, iako je ranije umeo da reaguje u sličnim slučajevima.
ZAJEDNIČKE ČINJENICE I OTVORENA PITANJA
Sva trojica sagovornika saglasna su da nijedan od njih nikada nije prekršio radnu disciplinu, da ne postoje obrazloženi ni zakoniti razlozi za kazne, premeštaje ili lekarske preglede, kao i da su sva okupljanja i zborovi održani u pauzama ili van radnog vremena.
Ukazuju i na potpuni izostanak reakcije sindikata i na činjenicu da su pritisci usledili neposredno nakon podrške studentima i građanskih okupljanja, što, kako smatraju, otvara ozbiljna pitanja o zloupotrebi radno-pravnih mehanizama u političke svrhe u jednom od najvećih javnih sistema u Srbiji.
OTPUŠTANJA RADNIKA ZBOG PODRŠKE STUDENTIMA
Ranije ove godine, prema izveštajima sa portala Pravo u centar, i drugi radnici RB Kolubare su dobili otkaze, što je dodatno istaklo širinu pritisaka unutar preduzeća. Dugogodišnja radnica Vesna Lakićević, nakon što je na društvenim mrežama objavljivala podršku studentskim protestima, dobila je otkaz 1. marta 2025. godine.
Kako je opisala, otkaz je usledio nakon promene pravilnika o radu RB Kolubara, koji je retroaktivno korišćen protiv nje zbog njenog aktivizma na društvenim mrežama, bez sprovođenja disciplinskog postupka, što je ona ocenila kao zloupotrebu pravilnika i odmazdu zbog njenog angažmana.
Visoka stopa kazni u kompaniji tom prilikom je dotakla više hiljada ljudi kroz skidanje rešenja i premeštanja, praćena, kako tvrdi, zastrašivanjem radnika praćenjem njihovih aktivnosti na mrežama i van radnog vremena. Vesna je, nakon dobijenog otkaza, na osnovu privremene sudske mere vraćena na posao, ali je postavljena na drugo radno mesto sa nižom platom i bez beneficija prethodne pozicije, što je dodatno otvorilo pitanja o pravnoj sigurnosti i zloupotrebi propisa u Kolubari. Pravo u CENTAR
Istovremeno, Goran Perišić, dugogodišnji radnik Kolubare i član inicijativnog odbora sindikata Jedinstvo EPS, dobio je otkaz nakon 35 godina rada zbog svoje podrške studentima i angažmana u inicijativi za osnivanje sindikata. Njegovi kolege su tada saopštili da je razlog otkaza bio njegov javni stav i aktivizam, a ne profesionalni propusti, što je izazvalo protestna okupljanja i zahteve za pravdom radnika. Pravo u CENTAR
Ovaj dodatni kontekst ukazuje da su pritisci u RB Kolubara imali širi domet i pre nego što su se pojavili slučajevi Terzića, Zdravkovića i Jovanovića, te da su otpuštanja i disciplinske mere usledile i u drugim slučajevima podrške građanskim protestima i sindikalnom radu.
