Lazarevčanin Boba Šundić, aktivista i jedno od prepoznatljivih lica građanskog otpora u našem gradu, nalazi se na humanitarnoj flotili koja se kreće ka Gazi.
U video-poruci koju je uputio „za Mašinu i za sve dobre ljude u Srbiji i šire“, Šundić je objasnio gde se flotila trenutno nalazi, kako teče put i šta ih očekuje u narednim nedeljama.
Kako je naveo, španski deo Global Sumud flotile krenuo je iz Barselone i, posle sedam i po dana plovidbe, stigao na Siciliju, u grad Augusta. Tamo ih je dočekao italijanski deo flotile, a trebalo bi da im se pridruži još 27 brodova.
„Tu ćemo odmoriti nekoliko dana, dva-tri dana sigurno, pošto od stvarno napornog puta i posada, ali i brodovi treba da se oporave, da se srede, poprave“, poručio je Šundić.
Prema njegovim rečima, neki od brodova koji su krenuli možda neće moći da nastave put, ali je cilj da ih bude što više i da posade i brodovi budu što spremniji za nastavak plovidbe.
Naredna stanica trebalo bi da bude Grčka, gde bi flotili trebalo da se pridruži šest grčkih brodova, a zatim i Turska, gde se očekuje dolazak još oko trideset turskih brodova, iako, kako kaže, informacije još nisu potpuno usaglašene.
„Formiraćemo novu, veću flotilu, zajedno sa brodom koji ide ka Gazi“, rekao je Šundić.
Dodao je da bi put mogao da traje oko četiri nedelje, zbog mogućih usporavanja, sporijih brodova i potrebe da ostatak flotile dopuni rezervoare i kante gorivom.
„Mi smo spremni. Očekujemo probijanje opsade Gaze, najkasnije za četiri nedelje“, poručio je Boba Šundić.
Za mnoge Lazarevčane vest da je Boba danas na ovakvom putu nije iznenađenje. Oni koji ga poznaju znaju da je reč o čoveku koji je borbu za pravdu, solidarnost i dostojanstvo živeo mnogo pre nego što su velike svetske krize ušle u naše svakodnevne razgovore.
Boba Šundić učestvovao je i u protestima 5. oktobra, a kroz godine je ostao jedno od prepoznatljivih lica protesta, okupljanja i građanskog aktivizma u Lazarevcu.
Ali Boba Šundić nije sam u ovoj priči, niti bi se o njemu moglo pisati a da se ne pomene Viktorija Vidaković Šundić. Njegova supruga, saborac, oslonac i žena sa kojom je delio sve ono što život nosi – porodicu, troje dece, svakodnevne brige, ali i onu retku, tvrdoglavu veru da se za pravednije društvo mora boriti.
Oni koji ih poznaju znaju da Boba i Viktorija nisu bili ljudi koji stoje sa strane. Bili su tamo gde se nešto dešava, gde se brani nečije pravo, gde treba podići glas, podržati, stati uz druge. Nisu od toga pravili predstavu. To je jednostavno bio njihov način života.
Viktoriju je 2021. godine zaustavila opaka bolest. Za porodicu Šundić to je bio nenadoknadiv gubitak. Za prijatelje, familiju i Lazarevac odlazak žene koju su mnogi doživljavali kao jednu od najhrabrijih, najtoplijih i najistrajnijih borkinja za pravednije društvo.
Ima ljudi koji se ne izbrišu iz grada. Viktorija je jedna od njih
Njeno ime se i danas pominje gotovo svakodnevno – na protestima, okupljanjima, u razgovorima, na društvenim mrežama. Ne kao fraza i ne iz navike, već zato što je za mnoge i dalje prisutna. Kao da negde iznad svega toga stoji, prati, gleda i pazi da se ne odustane.
Boba je nastavio. Sa bolom koji se ne objašnjava i sa sećanjem koje se nosi ćutke, ali stalno. Nastavio je ono što su njih dvoje zajedno živeli: da ne ćute pred nepravdom, da budu uz ljude i da solidarnost ne ostane samo lepa reč za objave i govore.
Zato njegovo današnje učešće u humanitarnoj flotili koja ide ka Gazi nije iznenađenje za one koji ga poznaju. To je Boba. Lazarevčanin koji je svoju borbu poneo dalje od grada, ali nikada bez svega što ga je u tom gradu oblikovalo.
I nikada bez Viktorije.
