Bankarski sektor prošle godine zaradio je, nakon plaćanja poreza na dobit, 166,5 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra, piše list „Danas“.
Navedeno je da, iako je to rast od 6,74 odsto ili 100 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu i ostvarena rekordna dobit banaka, ipak očigledno usporavanje bankarskog biznisa u Srbiji jer je u 2024. godini rast profita iznosio 28 odsto, a u 2023. čak 40 odsto.
Slično je i sa aktivom koja se uzima kao pokazatelj veličine banaka koja je na kraju prošle godine dostigla skoro 60 milijardi evra. Međutim, u odnosu na BDP Srbije aktiva je smanjena sa 68,1 na 67,4 odsto. U prošloj godini ostvaren je rast od 5,58 odsto, što je dvostruko manje nego godinu ranije, pokazuje analiza specijalizovanog portala Bankarski monitor.
Najveća banka i na kraju prošle godine bila je Inteza sa aktivom od 9,15 milijardi evra i tržišnim učešćem od 15,3 odsto. OTP banka je druga sa 8,5 milijardi evra (14,2 odsto), a Rajfajzen banka treća sa 6,6 milijardi evra (11 odsto).
Unikredit banka je imala 6,5 milijardi evra aktive (10,85 odsto), AIK banka koja je tokom prošle godine integrisala Eurobank Dirtektnu, 6,3 milijarde evra (10,5 odsto) a top šest zaključuje NLB Komercijalna banka je sa aktivom od 6,1 milijardu evra (10,16 odsto).
Među srednjim bankama državna Poštanska štedionica je na 5,1 milijardi evra (8,6 odsto), dok je aktiva Erste banke bila 3,8 milijardi evra (6,3 odsto).
Ispod su znatno manje banke, sa tržišnim učešćem ispod tri odsto. Među njima se ističe Alta banka, najbrže rastuća banka u Srbiji poslednje tri godine, sa aktivom od 1,65 milijardi evra.
Ona je od tržišnog učešća od jedan odsto i 14. mesta na kraju 2022. godine skočila na 2,77 odsto i deveto mesto po veličini aktive.
U 2023. godini aktiva Alta banke je povećana za 44,6 odsto, u 2024. godini 52,28 odsto i u 2025. za skoro 60 odsto. Ukupan rast aktive ove banke u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u, koji je počeo sa Alta menjačnicama na Altini, a 2018. godine preuzeo državnu Jubmes banku, iznosio je neverovatnih 252 odsto ili 3,5 puta. Aktiva Alta banke dostigla je 1,6 miljardi evra.
Od 2022. do 2025. godine gotovina i sredstva kod centralne banke su povećana za 3,4 puta, sa 26,4 na 90 milijardi dinara. Odobreni krediti i potraživanja od komintenata su petostručeni, sa 15 na 75 milijardi dinara.
Depoziti klijenata kod te banke su utrostručeni, sa 48,5 na 154 milijarde dinara, dok je akcijski kapital banke više nego upetostručen, sa tri na 17 miljardi dinara.
Koliko je eksplozivan rast Alta banke, poznate pre svega po tome što je dobila unosan posao sa EPS-om procesiranja plaćanja računa za struju, pokazuje to što je drugi rast procentualno imala Srpska banka, takođe državna, ali koja se bavi isključivo finansiranjem namenske industrije i to 128 odsto u ovom periodu, mada je u 2025. godini imala smanjenje aktive od 12 odsto. Treća je minijaturna Adriatik banka sa rastom od 112 odsto u ove tri godine.
Veliki rast aktive u prošloj godini zabeležila je i Aik banka i to za 51 odsto, ali to je posledica pripajanja Eurobank Direktne.
Još jedna zanimljivost je da su tri banke sa najvećim nominalnim rastom aktive prošle godine bile domaće, pored AIK i Alta banke tu je bila i Poštanska štedionica.
Na kraju 2022. njihov zajednički udeo na tržištu bio je 15,87 odsto, a na kraju prošle godine je povećan na 21,9 odsto.
Tri najveće banke u Srbiji kontrolišu 40,6 odsto ukupne aktive, a pet najvećih banaka 62 odsto. Deset najvećih banaka drži čak 92,3 odsto aktive, što znači da preostalih devet banaka ima tek 7,7 odsto. One imaju veoma mali uticaj na tržištu i neke od njih su verovatne mete preuzimanja od strane većih banaka, ocenjuje se u analizi.
Kada se radi o zaradi banaka, iako je profit povećan, prošle godine je najvažniji prihod banaka – kamate, smanjen za 4,6 odsto.
Prethodnih godina banke su ostvarivale neverovatan rast prihoda od kamata. U 2024. je ovaj prihod povećan za 15,7 odsto, a u 2023. za neverovatnih 72 odsto. Doduše, u tim godinama su znatno rasli i rashodi poosnovu kamata, ali od 2022. do 2025. godine, neto prihodi od kamata na nivou sektora su povećani 100 milijardi dinara ili oko 850 miliona evra. Ukupno su neto prihodi od kamata u prošloj godini iznosili 2,1 milijardu evra.
Smanjenje neto prihoda od kamata od oko osam milijardi dinara skoro sasvim je nadoknađeno rast neto prihoda od provizija od 7,2 milijarde dinara.
Tako je prošle godine zapravo rast dobiti bankarskog sektora došao sa treće strane. Naime banke su značajno smanjile rashode za kreditne gubitke, za čak 11 milijardi dinara, nešto manje od 100 miliona evra, u odnosu na 2024. godinu. Ova stavka ukazuje na smanjenje kreditnih rizika i gubitaka u kreditnom portfoliju banaka.
Slično koncentraciji banaka prema aktivi, vrši se i koncentracija prema profitu. Naime, prve tri banke su ostvarile polovinu ukupnog profita bankarskog sektora prošle godine. Prvih pet banaka je zaradilo 73 odsto, a top 10 čak 93,76 odsto ukupnog profita sektora koji čini 19 banaka.
Samo dve banke su prošle napravile gubitak, Mirabank i Jetel banka.
Prošle godine najveći neto profit zabeležila je Inteza, 264,7 miliona evra. Tokom 2022. i 2023. godine najveći profit je imala Rajfajzen banka, ali je ona prošle godine pala na drugo mesto sa 247,8 miliona evra profita. Unikredit je zaradio 198 miliona, a OTP banka 174 miliona evra. NLB Komercijalna je na petom emstu sa 154,8 miliona.
Šesta po visini profita bila je Aik banka sa 123,5 miliona,evra, što je dobrim delom posledica i pripajanja Eurobank Direktne. Sedma je Poštanska štedionica sa 66,4 miliona evra.
„Ako je Alta banka napravila skok sa veličinom aktive, šta reći o njenom skoku profita. U 2022. godini ostvarili su dobit od 426 hiljada evra, a u 2025. godini 11,6 miliona evra – oko 29 puta. Doduše njihov profit je smanjen u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu“, piše „Danas“..
I neke od velikih banaka prošle godine zabeležile su pad profita u odnosu na 2024. godinu. Rajfajzen je imao oko 1,5 miliona evra manji profit, Unikredit 2,7 miliona, a Erste oko 3,5 miliona evra manji nego 2024. Ukupno je osam banaka imalo lošiji rezultat u 2025. nego u 2024. godini.
