Posve drugačija sednica Demokratske stranke, opštinskog odbora u Lazarevcu pružila je članovima priliku za javnu diskusiju sa gostima iz Beograda. Prostorije stranke su posetili Biljana Stojković, profesorka biološkog i filozofskoj fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica Predsedništva Demokratske stranke i Nebojša Zelenović, član Predsedništva Demokratske stranke. Glavna inicijativa predstavljena je u vidu podrške studentima koji traže raspisivanje izbora i koji pripremaju svoju listu za kandidaturu. Ekipa portala „Pravo u centar“ je tražila odgovore na dodatna pitanja. Predsednik OO Demokratske stranke u Lazarevcu Igor Gospavić je podsetio da je sva snaga stranke usmerena ka smeni postojećeg režima. U želji da prenesmo verodostojno ono što su jučerašnji gosti želeli da prenesu građanima, uradili smo ekskluzivne intervjue sa predstavnicima stranke iz Beograda, ali i sa predsednikom lazarevačkog ogranka koji je vodio 47. sednicu Opštinskog odbora Demokratske stranke u Lazarevcu.
Novinar: Koliko je važno da se organizuju diskusije kao što je bila večerašnja?
Igor Gospavić: „Diskusija je važan vid komunikacije kako u životu, tako i u svim dnevnim i društvenim prilikama, a posebno je važna u politici. Ona je alatka pomoću koje saznajemo šta dobro radimo, a gde grešimo, stičemo nova saznanja, dobijamo nove ideje i motivacije i prestajemo da grešimo. Naravno, pod uslovom da su učesnici dobronamerni, da su spremni da govore, ali da mogu i hoće i da saslušaju. Diskusije nam pomažu i da se bolje upoznamo, razumemo, upoznamo i zbližimo. Rekao bih da mogu biti i lekovite, ako ih koristimo prema uputstvu. Pošto smo mi Demokratska stranka, a ne „“tajno društvo“, mi gajimo tradiciju diskusije i dijaloga.„
Novinar: Šta je najviše zanimalo članove DS-a na ovoj diskusiji?
Igor Gospavić: „Aktuelna društveno – politička situacija koja je prilično izmenjena nakon pojave i jačanja studentskog pokreta, pozicije koje DS trenutno zauzima i stavove koje zastupa, u odnosu sa time, i kako slomiti i pobediti kriminalni režim Aleksandra Vučića. Recimo da je to redosled prioritetnih interesovanja demokrata. Naše unutarstranačke stvari su trenutno sporedna tema, blago pomerene po strani, jer sve svoje kapacitete stavljamo u službu smene režima. Da, Demokratska stranka ima svoj „unutrašnji“ život i tekuće aktivnosti koje su uobičajne za rad političke organizacije, ali nam je trenutni fokus da budemo korisni i budemo deo jednog širokog društveno – političkog udruživanja sa ciljem smene režima.“
Novinar: Šta je osnovni program DS-a na lokalnom, a šta na državnom nivou i kako se može primeniti u trenutnom političkom vakuumu?
Igor Gospavić: „Program DS-a je odavno definisan i nije menjan. Mi smo socijaldemokratska stranka levog centra koja se zalaže za Srbiju u EU, da obrazovne, zdravstvene i socijalne politike, politike rada i zapošljavanja, prava radnika i saradnja sa sindikatima, decentralizacija, stvaranje uslova da pravosuđe, tužilaštvo, policija i mediji rade svoje poslove bez pritisaka izvršne vlasti. Sloboda govora, slobodni demokratski izbori. Pored toga DS je državotvorna stranka koja vodi računa i brine o nacionalnim interesima, ali i o potrebama građana. Iz lokalnog programa izdvojio bih neophodnost da Lazarevčani u većoj meri odlučuju o potrebama svoje opštine, a za to je preduslov izmena Statuta grada Beograda i vraćanje određenih nadležnosti prigradskim opštinama, a zatim i jačanje uloge mesne zajednice kao početnog i prvog nivoa lokalnog udruživanja. Kako se ovi programi primenjuju? Prvobitno tako što ih predstavnici DS-a, koji imaju kredibilitet i poverenje u lokalnoj zajednici javno zastupaju, brane i objašnjavaju. Program je dobar i ostvariv onoliko koliko su oni koji ga zastupaju politički, ljudski i karakterno jaki, iskreni i dosledni. Trenutno je to način primene, dok se ne dobije dovoljno poverenja i glasova na izborima kako bi se program mogao primeniti iz pozicije izvršne vlasti. Da li je to moguće? Verujem da jeste.„
Novinar: Šta je to bilo važno da se poruči ljudima u jednoj beogradskoj opštini danas?
Nebojša Zelenović: „Mislim da je važno da sa građanima razgovaramo o nekim sledećim koracima koji nas nužno vode ka političkim promenama, da razumemo trenutak u kome su politički akteri studenti, da su studenti i postali politički akteri onda kad da su podneli zahtev za izbore, da po svim istraživanjima ubedljivo vode u odnosnu na Aleksandra Vučića. Ako bi se izbori održali sutra, oni bi imali 2,5 miliona glasova, Vučić 1,5 miliona i da, zbog toga Vučić beži i ne želi da raspiše izbore. Da čujemo njih, da li oni smatraju da mogu u velikom broju da imaju građane Lazareca, da se priključe u nekoj novoj borbi, nekom novom talasu borbe koji bi mogao da usledi već u sledećim danima i da vidimo kakve su njihove emocije i da li su zadovoljni onim što je Demokratska stranka u predhodnih par meseci uradila sa novim rukovodstvom, sa Srđanom MIlivojevićem na čelu i da li su zadovoljni time što se negde Demokratska stranka izdvojila iz opozicije kao jedna značanja politička organizacija koja bezrezervno podržava studente. Reakcije su odlične, vrlo smo zadovoljni večerašnjim razgovorom i čini mi se da smo na dobrom putu da od Demokratske stranke napravimo jednu novu tačku okupljanja cele, zdrave i normalne opozicije koja želi promene na izborima i koja želi da živi u pristojnom društvu.„
Novinar: Da li je to ona tačka gde jedna politička stranka treba da se okrene mišljenju naroda, u ovom slučaju studentima?
Nebojša Zelenović: „Tako je, znači mi treba da se sklonimo u stranu, da podržimo studentsku listu. Ta lista treba da pobedi na izborima i mi u tome treba da učestvujemo kao neko ko to snažno podržava i sve svoje resurse i sve svoje snage stavimo na raspolaganje studentima. Kad se promena desi, ja sam siguran da će ljudi koji budu predstavnici te liste, kao nova vlast, voditi rečuna da se u Srbiji uspostavi novi parlamentarizm, da u tom parlamentarizmu, svako ima jednake šanse, pa i Demokratska stranka, na kraju krajeva, zato se mi ovako i zovemo, i mislim da treba da se napravi ozbiljna politička utakmica, u kojoj će svako kvalifikovati svoju politiku, na sloboden način predstaviti građanima, boriti se za svaki glas, da počnemo da uređajemo društvo, kako je to potrebno, da bismo bili ovako jedna moderna uređena država, koja ima ozbiljnu nameru da uđe u Evropsku uniju.„
Novinar: Šta se dešava kada studenti dođu na vlast, odnosno dobiju tu većinu, kako se onda brane nacionalni interesi?
Nebojša Zelenović: „Ja sam razumeo da studentska lista ima vrlo definisanu politiku, i da je ta politika tako dobro postavljena da niko ko smatra da je zaštita nacionalnih interesa prvenstveni politički cilj, ne može da bude nezadovoljan nihovim pobedom. Ono što ja vidim da će se desiti jeste da će ta lista da pobedi na izborima i onda pripremiti društo za neke sledeće korake. Ti koraci, kakvi god oni bili, će biti stavljanje na raspolaganje javnosti u smislu izjašnjavanja o svim važnim pitanjima. Ja mislim da svako pitanje treba da osvetlimo sa svake strane i onda da se pojave političke stranke i organizacije koje žele da na nekim sledećim izborima kandiduju svoju politiku, svoje viđenje nekakvih budućih nacionalnih interesa.„
Takođe, ja smatram da nacionalni interesi treba da se definišu, ali prvo hajde da ih svi zajedno definišemo, a ne da je definiše jedna uska skupina ljudi, a za koju mi ne znamo ni ko su. Samo nam kažu to su nacionalni interesi. Za mene su nacionalni interesi, dobar život svih građana Srbije, na dug rok i mogućnost da svako iskoristi svoje potencijale i svoje želje na najbolji način u državi u kojoj vlada mir i stabilnost. Ja to ne vidim samo u Srbiji.
Novinar: Negde se postavlja to pitanje u smislu sumnje, kontrverznosti, da su studenti borci za demokratiju, a sa druge strane ih podržavaju ljudi koji podržavaju nezavisnost Kosova odnosno Evropska unija kako takva. Šta možemo na osnovu toga da zaključimo? Kako se tu pravi balans između jednog i drugog? Kako onda narod može da veruje takvim odlukama s`obzirom da su onda potencijalno poljuljani nacionalni interesi u tom smislu?
Nebojša Zelenović: „Ja mislim da su nama nacionalni interesi nikad poljuljaniji. Ja mislim da su nama svi nacionalni interesi razoreni i da su društvo i država bez ikakvih interesa u kojima vladaju samo interesi pojedinaca na vlasti. Ovde su i lični interesi sakriveni iza nacionalnih interesa i stalno se zloupotrebljavaju. Dakle, mi sada sa tim treba da se izborimo.
Ja verujem da su odlasci u Strazbur u Brisel potpuno legitimni, jer je ova država na putu ka Evropskoj uniji. Niko nije rekao da nije. Možda će u nekom trenutku, na nekim sledećim izborima većina građana Srbije izglasati da žele nešto treće. Ali hajde da se i to desi. Ajde da probamo da se normalizujemo. Ja sam siguren da kadа su ljudi slobodni, kadа imaju mogućnost da slobodno odlučuju, da oni uvek donose dobre odluke, a te će odluke, kad odlučuju slobodni ljudi, uvek biti u najboljom interesu za nijh i državu u kojоj žive. To su nacionalni interesi.„
Novinar: U slučaju da studenti dobiju izbore, kao neko ko je iskusan u politici, koliko mislite da je potrebno vremena da se očiste greške, korupcije i sve ostale stvari koje su narušile napredak Srbije?
Nebojša Zelenović: „Iskren da budem, to će trajati. Priče da će se to završiti za šest meseci ili godinu dana prosto nisu realne. Ali, hajde da krenemo. Hajde da krenemo, pa da se onda upremo svi, da svi pomognu da se to desi. Što nam se više ljudi bude uključilo, stvari će se brže završavati. I ja sam uveren, ako to bude slučaj, da za nekoliko godina stvari mogu da se dovedu do tačke kada na nekim sledećim izborima imamo jasno izraženu volju građana, na koju niko nije uticao na nezakonit način. I da ta slobodno izražena volja građana može potpuno da da jednu novu energiju za život u Srbiji, da pošalje dobre signale i da ceo region bude jedan region nade u kome se ljudi bave sobom i svojim vremenom kako da unaprede svoj život, a ne da se bavimo glupostima, koje nameće ovaj polusvet koji je sada okupirao vlast.„
Novinar: Koliko je važno da se u beogradskim opštinama, poput Lazarevca vode ovakve diskusije?
Biljana Stojković: „Jako važno. Dakle ovo je društvo koje je potpuno apolitično, zgađeno politikom, Imali smo toliko duboko nerazumevanje šta je politika, a to su videli čak i studenti. I oni su bili zgađeni i to je Vučić jako dobro odradio, da je politika gadna, da su svi ljudi u politici prevaranti, da samo SNS treba da se bavi politikom, a svi drugi su prevaranti ukoliko se bave politikom. Znači, mi smo to slušali toliko dugo vremena i zajedno smo došli u problem sa kadrom koji uopšte želi da uđe u politiku. Ja sam tek 2022. zakoračila u politiku i tade sam bila politička aktivistkinja. Ne zato što sam misla da su stranke loše, a zapravo bila sam jako bliska sa brojnim strankama i poznavala sam i do tada sve lidere stranaka. Jednostavno, nisam mogla da u tom trenutku zamislim sebe kao čoveka neke strukture koje će me hijerarhijski određivati.“
Novinar: Koliko je teško vama sada u nekoj duploj ulozi? Imate ulogu profesora, imate ulogu i nekoga u stranci, a opet ste i sa studentima. Koliko je važno balansirati sada i ne narušiti taj odnos svih uloga koje imate spram onoga što imate u komunikaciji sa studentima?
Biljana Stojković: „Da, to je od samog početka meni bilo jako stresno. Dakle, oni me ne znaju kao političarku, moji studenti mene vole i sad ne mogu me odbaciti, jer sam njihova draga profesorka, a sa druge strane sam političarka. I ja sam se tu zaista trudila da nikada ništa što iole miriše na stranački i stranačko delovanje, da ništo o toga ne govorim nikada. I moje delovanje sad u ovom trenutku izgleda tako da se podrži sve ono što jeste sada veliki društveni pokret što su studenti i napravili, jer stranačka politika u ovom trenutku je dramatično manje bitna od toga ili stranački interes od toga što se dešava u društvu, a to je nešto potpuno novo. Ovo nije normalna država da bismo mi sad mogli da se pravimo, da živimo neke normalne stranačke živote i kao borimo se na izborima za funkcije. Ne, ovo je nenormalna država, ovo zahteva upravo i neke vanredne poteze koje mi sada imamo i ovo ne smemo da propustimo. Prosto jasno da je ova jedinstvena prilika, prva posle 13 godina.
Novinar: Funkcionisanje studenckih plenuma je nešto poput švajcarskog rotirajućeg sistema koji se popuno tim modelom izborio protiv korupcije. Da li i kako mogu studentski plenumi da budu model vladanjem države u političkom smislu?
Biljana Stojković: „Ja zaista mislim da brojnim zakonima, kada se smeni ova vlast, mogu da se urede strukture od mesne zajednice, pa naviše. Dakle, zaista može da se ne daje u miraz jednoj stranci jedno ministarstvo. Mi vidimo da SPS godinama vlada energetikom, na primer. To je njihov zalog i njihov plen koji oni ne puštaju i tu imamo takav razvoj, prosto bujanje korupcije.
Ukoliko bi se zaista po kružnom, rotirajućem modelu menjale strukture, menjale ako hoćete i partije na čelu različitih ministarstava i odgovornosti, to bi bilo već druga stvar. Za društvo, kao što je Srbija, mislim za svako društvo, civilna kontrola je od presudne važnosti. Kad kažem civilna kontrola, zaista mislim na nevladine organizacije na sva moguća regulatorna tela koja su nekad postojala, sada više apsolutno ne postoje. I, naravno, princip meritokratije. Tamo si zato što si zaslužio i zato što si ekspert za neku oblast, a ne zato što si mi komšija ili brat. Dakle, to može da se postigne jedino ukoliko postoji jedan dobar sistem odabira ljudi koji će da rade različite stvari i nadzor tih ljudi da se ne pokvare kada dobro zasednu u stolicu. Nikada ne može da se potpuno iskoreni, ali da korupcija postane sistem vladanja, prosto više neće da se desi i ne sme da se desi.
Novinar: Da li su studenti ti koji mogu da uliju poverenje? Vidimo i ovde na ovom sastanku da ljudi imaju raznorazne sumnje.
Biljana Stojković: „Jesu, ja živim sa njima praktično šest meseti, 24 sata dnevno. To je vrlo heterogena grupa. Neki su malo politički obrazovaniji, neki su potpuno naivni. Neki konačno jesu malo i desno, neki su levo. Vrlo heterogena grupa i to nije baš tako sve unisono u smislu njihovih odluka. Ali taj njihov sistem je vrlo spor sistem odlučivanja. Prvo pojedinačni plenumi, pa onda veće delegata, pa onda ponovo vraćanje na odlučivanje. Sve to traje, ali je važno da tu ustvari, ova pojedinačna gušenja i uticaji, u početku je bilo velikih pokušaja da stranke utiču direktno, to se negde gubi u tom kompleksnom njihovom sistemu. I ja imam poverenje u taj sistem, u studente kao kolektiv koji su izrađeni na tom sistemu, ne u pojedince među njima, zato što su ipak mladi. Neki su zaista politički naivni i otprilike su pre šest meseci otvorili oči za politiku i politička dešavanja. Ali telo studentsko u ovakvoj nekakvoj kičmi i anatomiji koju oni imaju jeste nešto drugačije i rađa neki novi kvalitet.“
