Slučaj Gorana Perišića, radnika Rudarskog basena Kolubara iz Lazarevca, predstavlja jedno od najdrastičnijih svedočanstava urušavanja institucionalne pravde, radničke zaštite i ljudskog dostojanstva u Srbiji današnjice. Čovek koji je tri i po decenije proveo u najtežim uslovima rada, u bageru, u kopu, u smeni, postao je meta političke osvete samo zato što je imao hrabrosti da izrazi podršku studentskoj pobuni protiv nepravde.
Nakon što je nezakonito otpušten, republička inspekcija rada donela je zakonom obavezujuće rešenje o njegovom vraćanju na posao. Ali umesto da pravna država stane iza svog radnika, na scenu stupa politički pritisak i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, poništava to rešenje, prihvatajući žalbu EPS-a, tog simbola partijskog parazitizma i stranačkog zapošljavanja.
Osudom ovog čina, želimo da ukažemo na nekoliko ključnih činjenica:
- Ministarka, kao kadrovski proizvod Srpske stranke Zavetnici, tim aktom je prestala da bude zaštitnik radničkih prava, a postala aktivni saučesnik u progonu politički neposlušnih građana. Ovo nije samo pitanje otkaza ovo je presedan po kome jedan ministar ukida institucionalnu odluku kako bi se dodvorio režimu Aleksandra Vučića.
- Zavetnici su tim činom izgubili moralno pravo da govore u ime naroda. Stranka koja je gradila politički identitet na navodnoj zaštiti nacionalnog i socijalnog interesa, izvršila je najgoru vrstu izdaje — IZDAJU OBIČNOG ČOVEKA.
Ne samo da su prevarili birače, već su se stavili u službu apsolutističkog sistema koji gazi sve što nije poslušno. - Aleksandar Vučić, kao nosilac režima, snosi političku odgovornost za klimu straha u javnim preduzećima, za progon sindikalista, za gušenje govora, i za stanje u kojem se najobičnije izražavanje solidarnosti pretvara u „disciplinski prekršaj“.
Goran Perišić nije izuzetak. On je simbol.
Simbol svakog radnika u Srbiji koji ćuti da ne bi bio kažnjen.
Simbol slobode koja se kažnjava.
Simbol Srbije koju guši režimska arogancija, partijski teror i moralna ispraznost političkih podizvođača kao što su Zavetnici.
Srpski pokret Dveri zahteva:
Hitno vraćanje Gorana Perišića na posao, bez uslovljavanja i manipulacije;
Podnošenje ostavke ministarke Đurđević Stamenkovski;
Javnu istragu o političkom uticaju na postupke inspekcije rada;
Sveobuhvatnu reviziju radnih odnosa u EPS-u i drugim javnim preduzećima koja služe kao stranački logori.
Srpski pokret Dveri veruje da Srbija mora biti država prava, a ne država straha. Srbija u kojoj će Goran Perišić biti primer časti, a ne žrtva režima.
Onaj ko se boji slobodnog radnika, boji se naroda.
