Portal Pravo u centar u više navrata pisao je o slučaju Gorana Perišića, radnika RB „Kolubara”, koji je ostao bez posla nakon što je u kratkom video-snimku uputio novogodišnju čestitku studentima i kolegama.
Prema ranijim navodima, Perišić je najpre dobio otkaz zbog navodnog „narušavanja ugleda firme” i „snimanja bez dozvole”, a nakon odluke Inspekcije rada da bude vraćen na posao, raspoređen je na drugo radno mesto, uz znatno nižu zaradu. Kako se sada navodi u saopštenju studenata u blokadi, Perišić je nakon toga ponovo dobio otkaz i do danas nije vraćen na rad.
Studentski pokret i Društveni front ocenjuju da je reč o selektivnoj primeni pravila u sistemu EPS-a i političkoj odmazdi nad radnicima koji su javno podržali studente.
Saopštenje prenosimo u celosti:
„Dok se sistem EPS AD javno kune u „neutralnost” i „profesionalizam”, u rudarskim kopovima Kolubare na delu je najogoljenija selektivna pravda. Studentski pokret i Društveni front najoštrije osuđuju političku odmazdu nad radnicima koji su se usudili da podrže mladost ove zemlje, dok direktori koji otvoreno služe partiji ostaju nedodirljivi u svojim foteljama.
Goran Perišić, čovek sa 35 godina staža i 2.500 neprospavanih noći na bageru, dobio je otkaz jer je u video-snimku od 40 sekundi poželeo srećnu Novu godinu studentima i kolegama. Optužen je za „narušavanje ugleda firme” i „snimanje bez dozvole”. Iako ga je Inspekcija rada formalno vratila na posao, menadžment je primenio najprljaviji vid mobinga: prebacili su ga na radno mesto za koje nema kvalifikacije, uz duplo manju platu.
Međutim, ni ta degradacija im nije bila dovoljna. Goran Perišić je nakon prebacivanja u magacin ponovo dobio otkaz i do dana današnjeg ne radi. Ovo je pokušaj ekonomskog i ljudskog slamanja jednog radnika samo zato što nije hteo da ćuti.
Sa druge strane, dok bagerista trpi progon, Nikola Stanić, direktor za proizvodnju uglja u RB „Kolubara”, služi kao ogledni primer partokratije. Prema javnim optužbama iz samog sindikata, Stanić je označen kao ključni koordinator akcija za pobedu vladajuće stranke.
Postavljamo javno pitanje rukovodstvu EPS-a: Kako to da za običnog radnika važi Kodeks ponašanja, dok direktor Stanić istovremeno može da upravlja i proizvodnjom, i ljudskim resursima, i nabavkama, i partijskim terenom? Da li je u sistemu EPS-a dozvoljeno biti „politički aktivan” samo ako je to u korist vlasti?
Ovo prevazilazi pitanje samo jednog otkaza. Ovo je borba za dostojanstvo svakog bageriste, inženjera i studenta u ovoj državi.
Ako je političko delovanje zabranjeno, neka bude zabranjeno svima.
Puna podrška Goranu Perišiću i svim radnicima koji odbijaju da budu robovi!“
