Tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, čija je nadstrešnica 1. novembra 2024. usmrtila 16 ljudi, nije bila izolovani incident, kao što vlast nastoji da to prikaže, već plod žurbe državnog vrha da taj objekat što pre počne da se koristi, piše danas portal Radar.
To je, kako piše portal, učinjeno uprkos što se u svim redovnim mesečnim izveštajima o realizaciji radova na rekonstrukciji mađarsko-srpske železnice od Beograda do Subotice, pa i u izveštaju iz oktobra 2024, koji su predstavnici nadzora i Infrastrukture železnice, kao investitora napisali neposredno pre nesreće, jasno navodi da do tada nije bilo završeno 4,62 odsto predviđenih radova. Tačnije „procenat fizičke realizacije projekta“ bio je 95,38 odsto, „sa potpisanom privremenom situacijom za izvođenje radova“.
U izveštaju iz oktobra 2024. jasno se navodi da nije završeno 4,62 odsto predviđenih radova, da je „na gradilištu mali broj radnika, koji se bave otklanjanjem nedostataka“, da „nadzor ima primedbe na kvalitet izvođenja“ i eksplicitno se zahteva da se „hitno“ pojača ekipa da se ubrzaju radovi
U istom dokumentu, u delu koji se odnosi na „radove na staničnoj zgradi Novi Sad – faza 2“ doslovno piše da se „završava najviše nedovršenih pozicija u krilu A i B“. Takođe se konstatuje da je „na gradilištu mali broj radnika, koji se bave otklanjanjem nedostataka“, da „nadzor ima primedbe na kvalitet izvođenja“ i da se „unutar objekta i na fasadi otklanjaju nepravilnosti od procurivanja i grešaka u izvođenju“. Uz to, u izveštaju se eksplicitno zahteva da se „hitno“ pojača ekipa da se ubrzaju radovi.
Sve to, dakle, navodi se u redovnom mesečnom izveštaju i to tri meseca nakon što je 4. jula stanica u Novom Sadu po drugi put svečano otvorena za putnike, u prisustvu brojnih visokih funkcionera, među kojima su bili i Goran Vesić, Maja Gojković, tadašnja direktorka Infrastrukture železnice Jelena Tanasković, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić…
Stanica se, inače koristila i pre toga, jer su još 19. marta 2022, u nju vozom „Soko“ stigli prvi putnici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban.
Mnogi dokumenti, objavljeni posle tragedije potvrđuju da u tom trenutku taj javni prostor nije bio završen i da je do fatalnog kolapsa došlo praktično na gradilištu koje je, zarad političke propagande, bilo kamuflirano u funkcionalnu stanicu.
Novi dokaz za ovu tvrdnju nisu samo izjave zvaničnika, koji su tvrdili da je to jedna od najmodernijih i najlepših stanica u čitavoj Evropi, već i polisa osiguranja za taj objekat, koja predstavlja svojevrsno „priznanje u ratama“.
Za razliku od političkih narativa, koji su podložni različitim interpretacijama, premije osiguranja su egzaktne i one odražavaju direktnu cenu povećanog rizika.
Zato svaki od 132.723,64 dolara, koje je kompanija CRIC kao član konzorcijuma u avgustu 2024. uplatila jednoj ovdašnjoj osiguravajućoj kompaniji po osnovu Aneksa 2 polise osiguranja broj 7789319, zaključenim da bi se pokrio dodatni rizik tokom testiranja, predstavlja materijalni dokaz da stanični objekat u julu nije bio spreman za upotrebu.
Prvobitna arhitektura osiguranja bila je kristalno jasna, pa je originalna polisa zaključena za period od 15. septembra 2021. do 15. juna 2024, jer se računalo da će do tada biti završeni radovi i da će se ceo sistem testirati u narednih 12 nedelja, do 7. septembra.
Stanica je, međutim, svečano otvorena 5. jula, a 41 dan nakon što su prvi putnici zakoračili u nju, 15. avgusta, CRIC je potpisao Aneks 2 polise osiguranja i uplatio dodatnu premiju od 132.723,64 dolara. Time je period testiranja produžen do 25. marta prošle, a period održavanja do 25. marta ove godine.
Prema opštim uslovima polise, pokriće za period testiranja automatski prestaje čim bilo koji deo projekta bude pušten u redovan rad. S druge strane, trošak za pokriće rizika tokom testiranja iznosio je 30.000 dolara po štetnom događaju, dvostruko više nego za redovne štete, dok je limit odgovornosti prema trećim licima ograničen na četiri miliona po događaju, odnosno na osam miliona dolara ukupno za ceo period.
Svaki od 132.723,64 dolara, koje je kineski CRIC u avgustu 2024. uplatio po osnovu Aneksa 2 polise osiguranja, zaključenim da bi se pokrio dodatni rizik tokom testiranja, predstavlja materijalni dokaz da stanica u Novom Sadu 5. jula, kada je svečano otvorena, nije bila spremna za upotrebu
Uz to, postoji fundamentalna razlika između faze testiranja i faze održavanja, jer u prvom slučaju osiguravač pokriva rizike proizašle iz inženjerskih grešaka, strukturnih nestabilnosti i katastrofalnih kvarova, koji su svojstveni objektima koji još nisu postigli operativnu zrelost. Tek prelaskom u fazu održavanja, rizik se smatra marginalnim i stabilizovanim.
Činjenica da je kineski izvođač sredinom avgusta platio dodatnu premiju da bi ostao u „zoni visokog rizika testiranja“ predstavlja materijalno priznanje da sistem, uprkos presečenoj vrpci, nije bio stabilan, niti finalno proveren.
Istovremeno, Aneksom 2 izvođač se finansijski zaštitio od inženjerskog neuspeha, koji je i dalje bio realna statistička mogućnost, dok je investitor istovremeno omogućio javnu eksploataciju objekta, koji se u papirima osiguravača i dalje tretirao kao nešto što se još testira.
Originalna polisa osiguranja za ceo projekat mađarsko-srpske železnice važila je do 15. juna 2024, jer se računalo da će do tada biti završeni radovi, da bi dva meseca kasnije aneksom tog ugovora period testiranja bio produžen do 25. marta 2025, a period održavanja do 25. marta ove godine.
