Cirkularni štrajk prosvetnih radnika ove nedelje nastavljen je na području školskih uprava Kragujevac, Kraljevo, Čačak i Užice.
U petak će, u organizaciji četiri reprezentativna sindikata prosvete, nastava biti u potpunosti obustavljena „u znak solidarnosti i podrške studentima u borbi za bolje i pravednije društvo“.
Osim obustave nastave tog dana, prosvetni sindikati sledeće nedelje sprovešće zakonski štrajk zbog nepoštovanja potpisanog Protokola, a izneli su i četiri nova štrajkačka zahteva. Ukoliko ne budu ispunjeni, prosvetari najavljuju moguću radikalizaciju protesta u vidu potpune obustave rada – počevši od 28. januara naredne godine, piše NIN.
Zahtevi prosvetara sada podrazumevaju smenu rukovodstva Ministarstva prosvete, ispunjenje materijalnih zahteva predviđenih potpisanim Protokolom za predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, domove učenika i visoko obrazovanje, potpisivanje izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora i smanjenje administracije u prosveti.
Ove odluke su na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) donela četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti – USPRS, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Mera potpune obustave rada biće predložena nakon konsultacija sa članstvom reprezentativnih sindikata, a odluka bi bila doneta na posebnoj sednici.
„Nas je država svojim nečinjenjem primorala na ove odluke, jer dijaloga nema“, kaže za NIN članica Predsedništva USPRS Snežana Romandić Petrović.
Inače su krajem oktobra reprezentativni sindikati odbili „konačnu ponudu“ sa kojom je izašla Vlade Srbije. Vlada je, naime, posle niza pregovora, te štrajka upozorenja i protesta prosvetnih radnika, ponudila povećanje plate od 11 odsto, umesto ranije ponude od 12 odsto za nastavno i osam odsto za nenastavno osoblje, uz isplatu jednokratne novčane pomoći od 15.000 dinara.
Ranije su za NIN iz reprezentativnih sindikata podvukli da je takva ponuda neprihvatljiva i da ostaju pri svojim zahtevima, nakon čega su održali protest 1. novembra, a seriju štrajkova započeli nekoliko dana kasnije. U cirkularnom štrajku, koji je počeo 4. novembra, škole naizmenično, odnosno svake sedmice u nekoliko školskih uprava, obustavljaju rad skraćenjem časova na 30 minuta, tražeći da prosek plata u prosveti bude izjednačen sa republičkim prosekom zarada, što je dogovoreno sa Vladom bivše premijerke Ane Brnabić još prošle godine.
„Ignorisanje obrazovanja nije adekvatan odgovor“
Potreba za radikalizacijom protesta se javila jer nije bilo pomaka vezanih za njihove zahteve, navode prosvetari. Uz to, kaže Romandić Petrović, na osnovu potreba i zahteva članstva doneta je i odluka o potpunoj obustavi rada u petak, u znak podrške studentima. Širom Srbije studenti trenutno blokiraju više od 50 fakulteta četiri državna univerziteta, u čemu im se pridružuju i srednjoškolci.
„Svi mi koji rukovodimo sindikatom radimo u srednjim školama. Zabrinuti smo zbog svega što se dešava, ali zaista smatramo da odgovor države koji podrazumeva ignorisanje obrazovanja već četiri meseca, nije adekvatan s obzirom na situaciju. Ne radi se o nerazumevanju između nas i države, već nedostatku želje da se stvari, pre svega u društvu, reše. A sve što se trenutno dešava je samo refleksija toga“, podvlači Romandić Petrović.
Do zahteva za smenu rukovodstva Ministarstva prosvete, dodaje ona, došlo je zbog toga što nakon četiri meseca štrajka prosvetara, ništa nije preduzeto.
„Četiri meseca učestvujemo u akcijama koje su vezane za Protokol koji je potpisan, a nije ispoštovan. Resorno ministarstvo rečima utehe i rečenicama poput ‘mi razumemo, ali’, pokazuje da nije dalo ni blizu onoga što bi bilo u njihovoj ingerenciji, a to je da podrži vrlo legitimne zahteve ljudi koji rade u školama. Pridržavali smo se cirkularnog štrajka jer zaposleni u prosveti nemaju pravo na štrajk, uz nedostatak prava na zagarantovanu zaradu“, navodi Romandić Petrović.
Međutim, ističe naša sagovornica, s obrzirom da je za prosvetne radnike došlo do pogoršanja situacije u svim školama, doneta je odluka da u poslednjoj nedelji polugodišta svi u Srbiji uđu u zakonski štrajk.
„Optužuju nas za razne političke akcije, iako sa tim nemamo veze i bavimo se isključivo uslovima rada zaposlenih u školama. Administracija nije poboljšana, materijalni uslovi nisu poboljšani, jednostavno nemamo drugog izbora, osim da kažemo da je situacija gora nego što je bila. Čak smo došli do toga da deca reaguju na sve što se dešava i da nas podsećaju da stvari ipak ne možemo da guramo ispod tepiha“, podvlači Romandić Petrović.
Prosvetari u petak zajedno sa studentima
Upitana o tome da li je prosvetare na radikalnije mere podstakla reakcija studenata i srednjoškolaca, Romandić Petrović odgovara da je radikalizacija protesta već bila u planu.
„Nije samo to, ali, ukoliko imate mlade na ulicama, među kojima su sada i srednjoškolci koji trpe pritiske, odgovorno je da stanemo ispred njih i da ih zaštitimo na svaki mogući način. Pozvali smo članstvo da se pridruže studentima u blokadama u petak i obustave rad, posebno u univerzitetskim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš“, ukazuje Romandić Petrović.
Od 28. januara moguća je potpuna obustava rada u školama širom Srbije, dodaje sagovornica.
„Čitavo članstvo reprezentativnih prosvetnih sindikata bi obustavilo rad u školama. Ovome bi prethodili značajni razgovori sa članstvom, imajući u vidu ozbiljnost odluke“, ističe Romandić Petrović.
Na pitanje da li očekuje da će država ispuniti štrajkačke zahteve, Romandić Petrović odgovara da se nada da će do toga doći. Ali…
„Plašimo se, ipak, da neće biti ispunjeni, pošto nas iskustvo uči da su svi naši zahtevi prošli bez ikakvog razmišljanja o tome da se njima izađe u susret. Ima tu dosta stvari koje se ne odnose na materijalne stvari, ali se čak ni to ne razmatra adekvatno. Jer, sve je to u skladu sa politikom obrazovanja koju trenutno vodi Ministarstvo prosvete u ime države“, zaključuje Romandić Petrović za NIN.
U međuvremenu, Ministarstvo prosvete pozvalo je reprezentativne sindikate na dijalog o nacrtima četiri zakona u oblasti obrazovanja. Sindikati su ocenili da poziv „predstavlja licemerje“ i zatražili njihovo povlačenje iz javne rasprave pre nego što se obave ozbiljni razgovore o davno dostavljenim predlozima i sugestijama.
„Poziv ministarstva na javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i tri prateća zakona, nastavak je manira obmanjivanja javnosti i imitacije socijalnog dijaloga sa prosvetnim sindikatima. U okolnostima kada je sa predstavnicima zaposlenih u obrazovnim ustanovama održan (pre više meseci) samo jedan sastanak, poziv da svojim učešćem na tribinama svi zajedno doprinesemo izradi najboljih zakonskih rešenja predstavlja vrhunac licemerja“, stoji u saopštenju sva četiri reprezentativna sindikata.
