Politička reprezentacija žena je još jedan primer rodne neravnopravnosti. Žene nisu dovoljno zastupljene u političkim formacijama, od lokalnih do državnih, nacionalnih vlasti. Ređe viđamo da je žena predsednica ili premijerka, ali se, u zadnje vreme, situacija poboljšava, pa tako imamo Ursulu fon der Lajen koja je predsednica Evropske komisije, Kolinda Grabar Kitarović je do nedavno bila predsednica Republike Hrvatske, takođe je i Angela Merkel bila kancelarka Nemačke.
Dok Sjedinjenje Američke Države nikada nisu imale ženskog predsednika, kao ni Republika Srbija, što je slučaj i u mnogim drugim državama. Na žalost, prisutno je i nasilje u porodici, nad ženom ili decom, a nekada su prisutna i oba slučaja. Izloženi su raznim oblicima nasilja- fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Ovo nasilje često nije adekvatno osuđeno ili nije prepoznato kao ozbiljan problem, a nekada se smatra i da žena ili dete lažu.
Najtužniji su slučajevi kada se to nasilje ne prijavi zbog straha od posledica. To dodatno pogoršava situaciju i otežava zaštitu. LGBTQ+ neravnopravnost je već dugo ozbiljan problem, koji ima duboke korene u kulturi,
društvu i zakonodavstvu. Iako su postignuti veliki koraci i promene na putu ka prihvaćenosti, pripadnici ove zajednice su i dalje izloženi stravičnom zlostavljanju i nepravdi. U nekim državama biti homoseksualac nije legalno, kao da je to lični hir, neke države ne štite prava pripadnika ove zajednice, a u nekim lideri javno pozivaju na diskriminacije ovih građana.
Rešavanje neravnopravnosti zahteva sveobuhvatni pristup koji čine promene u obrazovanju,
zakonodavstvu i kulturi.
