Autistična desnica Aleksandra Vučića?
Postoji jedna neobična pojava na srpskoj političkoj sceni, a to je politika koja sebe naziva „autentičnom desnicom“, a sve više deluje kao da živi u sopstvenom političkom balonu.
Zato je možda najpreciznije nazvati je autističnom desnicom.
Ne u medicinskom, već u političkom smislu: zatvorenom u sopstveni svet, nespremnom da čuje šta govore građani i uverenoj da je svaki njen potez dokaz principijelnosti, čak i onda kada više nije sasvim jasno kuda ta politika uopšte ide.
U centru te priče su Miloš Jovanović i NDSS.
U trenutku kada se pojavila studentska lista, koja je prikupila ogroman broj potpisa i postala jedna od najznačajnijih novih političkih snaga, Jovanović odlučuje da izađe sa sopstvenom listom.
I tu se postavlja jednostavno pitanje:
Zašto?
Zašto političar koji sebe predstavlja kao ozbiljnog državotvorca nije podržao studentsku listu, kao što su učinili drugi ozbiljni politički akteri koji su prepoznali trenutak?
Nije sporno njegovo pravo da izađe na izbore. Sporno je kome njegov nastup politički koristi.
Posebno ako se setimo 2024. godine, kada su izborni uslovi bili dovoljno loši da ne izađe na beogradske izbore i osvoji mandate.
Danas su, ponovo, uslovi dovoljno dobri.
I onda ostaje pitanje: kako to da mu izborni uslovi odgovaraju onda kada odgovaraju njegovoj politici?
Jer kada neko godinama govori da sistem nije dobar, da uslovi nisu dobri, da izbori nisu fer, a onda u jednom trenutku sve to postane dovoljno dobro, građani imaju pravo da se zapitaju šta se u međuvremenu promenilo.
I tu dolazimo do jedne zanimljive političke slike.
Ponekad se čini da ova „autentična desnica“ više ni sama ne zna kuda ide.
Govori jedno, radi drugo, a onda sopstvene poteze objašnjava kao vrhunsku političku strategiju.
Kao da gledamo predstavu u kojoj lutka govori, maše rukama, okreće glavu i ubeđuje publiku da sama upravlja svojim pokretima.
Ali lutka to ne radi sama.
Postoji trbuhozborac koji joj daje glas, a postoji i onaj koji drži i vuče konce.
I ako se u ovoj političkoj predstavi zapitamo ko je taj koji povlači konce, jedno ime se samo nameće…
Lutkar je Aleksandar Vučić!
Zato se danas više ne postavlja samo pitanje da li je ovo „autentična desnica“, jer je od autentičnosti ostala samo autističnost…
Postavlja se mnogo neprijatnije pitanje:
Da li je ovo desnica Aleksandra Vučića?
Jer autentičnost se ne dokazuje samoproglašavanjem. Ona se dokazuje političkim postupcima.
A ako neko svojim postupcima u ključnom trenutku usitnjava prostor za promenu, onda građani imaju puno pravo da pitaju:
Kome je zaista bilo važno da Miloš Jovanović izađe na ove izbore?
Odgovor na to pitanje ostavljam njemu.
A lutku publici, naravno!
Studenti pobeđuju!!!
