Borba za pravdu i slobodu govora u Srbiji često nosi teško breme i visoku cenu. Ilustraciju tih izazova predstavlja priča radnice Rudarskog basena Kolubara Vesne Lakićević, dispečarke koja sa 38 godina radnog staža i dalje čvrsto stoji na prvoj liniji fronta u, kako sama to naziva, “brobi protiv vlasti. Prekretnica, koja je probudila bunt, nastupila je sa talasom, kako je navela, stranačkog zapošljavanja, praksom koja je gurala stručnost u drugi plan.
Jedna od organizatorki protesta “ 1 od 5 miliona” u Lazarevcu 2019. godine, bila je baš ona. Ovaj angažman, kaže, doneo joj je prvu konkretnu kaznu od strane tadašnje vladajuće strukture kada joj je stigao nepotpisan aneks za prelazak u drugi deo preduzeća na polje B, u elektro-radionicu sa znatno nižom platom i obrazloženjem “potreba posla”. Ovo je bio prvi slučaj u Republici Srbiji kada je radnik kažnjen zbog organizovanja i učešća na mirnim protestima, navodi Vesna i dodaje da je tada dobila pretnju od nadređenih, da ukoliko se ne “smiri”, sledi premeštanje u Kostolac.
Okidač za njen “glasniji I jasniji stav”, ističe Vesna, bila je direktiva tadašnjeg direktora EPS-a, Milorada Grčića, kojom je radnicima RB Kolubara bila zabranjena komunikacija sa medijima bez njegovog ličnog odobrenja.
Cena prkosa: Ponuda i izgubljeni sporovi
Pravdu je pokušala da pronađe na sudu: “Moj advokat je podigao tužbu za radni spor, u sporu sam imala lažno svedočenje poslovođe, kada smo podigli krivičnu tužbu zbog lažnog svedočenja, gde je svedok (poslovođa) dao potpuno suprotnu izjavu kod zamenika javnog tužioca. Svi svedoci su potvrdili izjavu poslovođe, međutim zamenica javnog tužioca je rekla da nema lažnog svedočenja I taj spor je pao.”
Vesna ovakvo objašnjenje tumači kao izgovor, navodeći da je, po njenom mišljenju, “sud u Lazarevcu bio pod snažnim političkim uticajem”, te da zato nije imala nikakve šanse u parničnim postupcima. Ona je nakon toga podigla tužbu za mobing, a na suđenju je kako navodi, sudija rekla da ako joj je plata manja za dinar, da to sigurno jeste mobing, ali je presudila da nema elemenata istog.
Nakon izgubljenog sudskog spora, Vesna nije stala, želela je da se izbori za pravdu, pa je na novom random mestu koje joj je dalo prostora i više slobodnog vremena ukazivala na korupciju, nestručnost i bahatost u Kolubari, te je slala zahteve za informacije od javnog značaja firmi i poslovodstvu EPS-a.
“Ukazivala sam na sve nepravilnosti, moja želja je bila da sačuvam Kolubaru koja može da odhrani još nekoliko generacija. Zalaganje na društvenim mrežama je bilo konstantno i tu sam iznosila istinu pokrivenu dokumentacijom” – rekla je Lakićevićeva.
Što je po njenim rečima bio jasan znak Grčiću da tada pošalje posrednika sa konkretnom ponudom.
“Rekao je da će mi zaposliti obe ćerke, vratiti staro rešenje dispečarke sa većom platom, ali pod jednim uslovom – da prestanem da pišem i objavljujem na društvenim mrežama” – govorila je Lakićevićeva, naglasivši da je princip iznad koristi, „Ja na ovakvu nemoralnu ponudu nisam pristala, moja deca su još tada rekla da sa tim ne mogu da žive i da im to ne treba”.
Tada je, tvrdi Lakićevićka u Lazarevcu i Kolubari vladala “strahovlada”, pa je njena podrška, bila tiha i mala, jer je svako mogao da očekuje preteći poziv.
„Grčić, Mišković i Alimpijević su zvali ljude, pretili im, upozoravali ih. U tom periodu je preko dve hiljade ljudi kažnjeno skidanjem rešenja i premeštanjem na druga radna mesta. Pratili su sve, lajkove na mrežama, komentare, sve su radili samo se nisu bavili proizvodnjom u Kolubari,“ objašnjava Vesna.
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa Miloradom Grčićem, koji je trenutno prema pisanju medija u kućnom pritvoru, a kako bi izneo svoju stranu priče vezano za tvrdnje Vesne Lakićević. Odgovor nismo dobili.
Uzbunjivač: Pravilnik i otkaz
Promenilo se rukovodstvo EPS-a i RB Kolubara, ali prioriteti vladajuće strukture nisu, navodi Vesna, “Počeo je sunovrat sistema, masovna pobuna društva, štrajkovi, studentski protesti i blokade”, zbog čega je usledio preokret i podizanje glasa onih koji su decenijama ćutali.
Konačni udarac, otkaz, usledio je 1. marta, nakon upozorenja koje je Vesna primila posle promene pravilnika o radu RB Kolubara, a prema kome je ona retroaktivno bila kažnjena od strane firme zbog aktivizma na društvenim mrežama. Tada je, kaže Vesna, počeo uvod u ozbiljnu diktaturu kada su njen kolega Goran Perišić i ona dobili otkaze.
Čekala je petnaest dana na otkaz, u tom periodu nije ostala pasivna – izašla je pred kamere i javno ispričala svoju priču, čime je javnost bila upoznata sa dešavanjima u Kolubari. Takođe je direktoru EPS-a, Dušanu Živkoviću, poslala opomenu pred tužbu zbog spornog pravilnika o radu. Zanimljivo je da Vesna potvrđuje da uoči otkaza nije bila aktivna na društvenim mrežama u vezi sa EPS-om, želeći da proveri da li će i pored poštovanja svih pravila dobiti otkaz.
„Oni su bili rešeni, to je bilo odrađeno bez disciplinskog postupka“,konstatuje Lakićevićka.
Pojedine tačke novog pravilnika određuju pravila ponašanja radnika u privatnim sferama života, te se zabranjuje i uloga uzbunjivača:
“Ja sam uzbunjivač, ovaj pravilnik je zloupotrebljen da bih dobila otkaz, nekome sam očigledno mnogo zasmetala” – rekla je Vesna.
Privremeni povratak i pravni manevri
Vesna Lakićević se vratila na posao na osnovu privremene mere suda, do okončanja spora koji vodi protiv EPS-a. Ipak, povratak nije bio bez posledica: vraćena je ponovo na drugu radnu poziciju, sa manjom platom i bez beneficiranih uslova rada. I ako je sud naložio da se odlaže izvršenje do okončanja postupka. Sada se Vesna nalazi na poziciji radnice u magacinu u Kolubari prerada. Ova praksa otvara pitanja o pravnoj sigurnosti i zloupotrebi propisa.
Cena borbe radnice Kolubare
Borba Vesne Lakićević nije prošla bez posledica, posebno po njenu porodicu. Prvog marta je dobila otkaz, a samo šest dana kasnije, njen otac je doživeo moždani udar, rekla je ona i dodala: “Mami je bilo mnogo krivo zbog svega, ali mi je rekla, samo guraj dalje, preživećemo i ovo.”
Tokom ove borbe, Vesna se suočavala i sa drugim oblicima pritiska. Poslata joj je turistička inspekcija u stan koji izdaje u Lazarevcu, a pretnje su stizale i putem društvenih mreža. „Levi kuk mi je problematičan, kada se umorim počnem da hramljem, baš vezano za to mi je stigla jedna poruka sledećeg sadržaja, – ‘čuvaj tu zdravu nogu’ „, navodi Lakićevićka.
Pokušaj dobijanja odgovora: Zvanična ćutnja EPS-a i Kolubare
Redakcija je pokušala da stupi u kontakt sa predstavnicima EPS-a i RB Kolubara. Sačinjen je detaljan upit sa pitanjima koja su se odnosila na navode Vesne Lakićević, razloge za njeno premeštanje i otkaz, primenu pravilnika o radu, te na šire optužbe o pritiscima i kaznama za aktivizam. Odgovor nismo dobili.
Pravna perspektiva: Rastući trend sudskih sporova i mobinga
Advokat Ivan Todorović ispred neformalnog udruženja “Pravo na pravdu – Centar za građanski nadzor” je objasnio sistemske probleme sa kojima se suočavaju radnici u Republici Srbiji.
“Ukoliko sindikati ne vrše svoju ulogu zbog koje i postoje, a to je zaštita prava radnika, je da se na sve zakonom dozvoljene načine radnici organizuju. Neformalno udruženje “Pravo na pravdu – Centar za građanski nadzor” je upravo i osnovano iz potrebe da se, između ostalog, zaposlenima koji trpe pritiske u javnom sektoru od strane ove vlasti pruži pravna zaštita i podrška”, rekao je Todorović
Advokat je prokomentarisao spornu retroaktivnu primenu pravilnika u slučaju Vesne Lakićević: „Opšti je princip da zakon ne može, osim u par izuzetaka, da se retroaktivno primenjuje, pa samim tim je apsolutno neprihvatljivo da se i bilo kakav Pravilnik o radu u EPS-u na isti takav način [retroaktivno] primenjuje.“
Todorović ističe da slučaj Vesne Lakićević nije izolovan. „Poslednjih dana imamo trend u Kolubari da se radnicima koji ukazuju na nepoštovanje procedura sa jonizujućim (radioaktivnim) zračenjem umesto da budu nagrađeni, preti otkazima“.
Kada je reč o pravu na komunikaciju sa medijima, advokat objašnjava: „Unutrašnjim aktima – pravilnicima u EPS-u se može ograničiti zaposlenima mogućnost da komuniciraju sa medijima u pogledu poslovne politike samog preduzeća.
Prema članu 21 Zakona o zaštiti uzbunjivača poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljni položaj u vezi sa uzbinjivanjem. U slučaju Vesne Lakićević je ovaj zakon prekršen na šta je advokat Todorović dodao.
“Ukoliko zaposleni stekne status uzbunjivača u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača (u EPS-u već postoje primeri takvog delovanja), zaposleni u tom slučaju ima pravo da javnosti ukazuje na nezakonitosti u pogledu poslovanja.“
Poruka za budućnost: Solidarnost kao oružje, cilj ispred svega
Vesna Lakićević nije odustala od svog cilja: “Uređene države gde postoji pravda, zakon jednak za sve, bez kupljenih diploma I gde svako radi posao u svojoj struci.”
Podrška u firmi je sve veća: “Kolege su podržale to što radim, nakon prelaska na novo radno mesto su me dočekali kao heroja. Vlast se plaši svih nas, oni su samo u grupi hrabri i jaki. Otkazima su želeli da zastraše Kolubarce, ali u tome nisu uspeli”,rekla je Lakićevićeva.
Zbog čega se bori i da li je vredno svega što je prošla do sada?
“Imam obavezu prema domovini, porodici, mojoj deci, da im sačuvam državu i obezbedim bolje uslove za život”, zaključila je Vesna Lakićević.
