Đurđija Dunjić rođena je 30. aprila 1998. godine u Lazarevcu. Po zvanju je master turizmolog, po opredeljenju umetnik. U prošlom životu bila je kako sama za sebe voli da kaže „arheolog duše“, ali je takođe ostala pri tom „zanimanju“ i u sadašnjem.
Pisanu reč neguje od srednjoškolskih dana. Iz tog vremena pamti da je veza između klavira koji je svirala i pesama koje je pisala (i pevala) za nju bila neraskidiva. Veruje da je umetnik i kreativni stvaralac, a pero, nota ili kičica, alati izražavanja i deljenja. Uzore pronalazi u delima Desanke Maksimović, Mike Antića, Vaska Pope, a inspiraciju u svemu čulnom i apstraktnom.
Od pisanja, kaže, neće odustati, jer ni pisanje ne odustaje od nje. Predstavljamo vam ekskluzivni intervju sa umetnicom Đurđijom Dunjić, pesnikinjom koju će Lazarevac prepoznati, a Srbija tek zavoleti.
Intervju
Novinar: Koliko je danas teško pesnicima da dobiju pažnju čitalačke publike, uzimajući u obzir da su mladi uglavnom preokupirani svojim telefonima i brzim video sadržajima?
Đurđija Dunjić: „Izazovno je, ali ne i nemoguće. U prilog pesmama ide to što su formirane od stihova i brzo se čitaju. Kroz malo, pažljivo odabranih reči kazuje se mnogo i to je prava lepota poezije. Svakako, najvažnije je da dođe do publike do koje treba. Do sada sam uspevala da dotaknem tanane delove duše u drugima. Ako to bude samo jedan čovek, opet sam zahvalna i smatraću da sam kao pesnikinja uspela.„
Novinar: Kojim temama se baviš u svojoj poeziji?
Đurđija Dunjić: „Bavim se životnim temama. Naslov moje knjige glasi: “Da li mi se ovo učinio život”, pa čitaoci već mogu da naslute šta je među koricama. Večnu inspiraciju pronalazim u ljubavi, istini, slobodi…„
Novinar: Imala si i svečanu promociju prve zbirke poezije. Kako je sve organizovano i kako je publika to prihvatila?
Đurđija Dunjić: „Tako je, svečana promocija bila je održana 11. septembra. Dominirala je elegancija, šarm i ljubav. Organizaciono je proteklo besprekorno zahvaljujući svesrdnoj posvećenosti zaposlenih u hotelu Courtyard by Marriott Belgrade City Center, gde se sve odvijalo. Pažljivo sam pripremala koncept i birala saradnike. Mislim da je publika prepoznala emociju i ponela sa promocije lepe utiske, što dokazuju mnoge poruke i čestitke dugo kasnije.„
Novinar: Kako sebe možeš da svrstaš kao pesnikinju — tradicionalnu i posvećenu starim obrascima pisanja i inspiracije ili imaš moderniji stil?
Đurđija Dunjić: „Kao savremenu. Ne mogu reći da sam isključivo moderna, nekada sam pomalo i arhaična. Uzore pronalazim u delima Desanke Maksimović, Mike Antića, Vaska Pope. Ali savremena i stvarna jesam, svakako.„
Novinar: Da li pesnici današnjice mogu da zarade novac?
Đurđija Dunjić: „Možda nisam prava osoba koja bi objektivno mogla dati odgovor na ovo pitanje, s obzirom na to da ne živim od poezije i da je biti pesnikinja za mene stanje duše, a primarno zvanje master turizmolog. Ako bi pesnici današnjice odlučili da se prilagode trendu i svoj koncept promocije učine dopadljivim široj publici, veće su predispozicije za uspeh. Ali prava poezija piše se najpre za sebe, a onda pronalazi put do drugih.„
Novinar: Gde planiraš da plasiraš svoju zbirku i da li izdavači mogu da pomognu da se dopre do većeg broja čitalaca?
Đurđija Dunjić: „Moja zbirka dostupna je za poručivanje online. Link za to nalazi se na mojim profilima na društvenim mrežama. Samostalni sam izdavač — autor, ali bi izdavači mogli potpomoći vidljivost ukoliko bi imali sekciju koja to podržava.„
Novinar: Kažu da pesnici uglavnom uvek nose „papir i olovku“. Da li je to slučaj i sa tobom, da li si uvek spremna da zapišeš svoju inspiraciju i pretočiš u stihove?
Đurđija Dunjić: „Naravno! Uvek sam spremna da inspiraciju pretočim u reči. To je onaj trenutak “među javom i med snom” kada se to dešava i nikako ga ne propuštam.„
Novinar: Šta bi poručila onima koji tek počinju ili se dvoume da li da počnu da pišu?
Đurđija Dunjić: „Uvek bih ohrabrila ljude da pišu. Za pisanje, stvaralaštvo i autentičan život nikada nije rano/kasno. Poeziju pišite, naročito. Poezija je lek. Ona leči i ozdravljuje.„
Ekskluzivno za čitaoce portala „Pravo u centar“ pesma iz prve zbirke:
To ti je poklon od mene
Ako ti polome kosti,
Pa umoran ostaneš i snaga ti svene,
U tebi tinjaće moć,
To ti je poklon od mene.
Ako ti izdaju dobrotu,
Koju si mislio da cene,
U srcu biće ti nada,
To ti je poklon od mene.
Ako ti sruše ideale,
Koje si gradio sam,
Da ponovo ih skrojiš,
Od zlata nit ja ću da ti dam.
Ako ti zgaze na ljubav,
Ili istina drugo ime zaodene,
U grudima biće ti vera,
To ti je poklon od mene.
Ako ti žrtvuju hrabrost,
Pa obuzme te strah od sopstvene sene,
U sebi čućeš borbe glas,
To ti je poklon od mene.
Ako pomisliš da sve je tama,
I oblak dima ispuni stan,
Mesto ostavi za jednu iskru bar,
To biće ti od mene dar.
Đurđija Dunjić
