Prema najnovijem istraživanju, Srbija je blago popravila rezultat na Indeksu otvorenosti budžeta, ali je učešće javnosti u budžetskom procesu i dalje gotovo zanemarljivo.
Najslabije je ocenjena oblast učešća javnosti u kreiranju budžeta, gde je Srbija dobila svega dva poena od 100. To praktično znači da građani i dalje imaju veoma malo stvarnih mogućnosti da utiču na odluke o tome kako će se javni novac planirati i trošiti. Transparentnost Srbija ukazuje da primeri boljih mehanizama konsultacija već postoje, ne samo u drugim državama, već i u pojedinim gradovima i opštinama u samoj Srbiji.
Kada je reč o regionu, Srbija je približno na prosečnom nivou, ali su bolje ocenjene Albanija sa 64 poena i Crna Gora sa 54, dok su iza Srbije Severna Makedonija sa 39 i Bosna i Hercegovina sa 30 poena.
U izveštaju se navodi da država i dalje ne objavljuje šestomesečni izveštaj o izvršenju budžeta, dokument koji bi javnosti omogućio pravovremeniji uvid u izmene i preraspodele tokom godine. Takođe se preporučuje detaljnije prikazivanje fiskalnih rizika, javnog duga, poreskih rashoda, imovine i obaveza, kao i jasnije poređenje planiranih i ostvarenih makroekonomskih pokazatelja.
Najbolji rezultat Srbija je ostvarila u segmentu nadzora, gde ima 57 poena, ali je i to ispod balkanskog proseka od 62. Posebno se izdvaja rad Državne revizorske institucije, dok je slabiji učinak zabeležen u oblasti parlamentarnog nadzora. Istraživanje preporučuje da poslanici ranije i aktivnije učestvuju u raspravi o budžetu, kao i da skupštinski odbori imaju veću ulogu u razmatranju budžetskih dokumenata i izveštaja o izvršenju.
Prema oceni organizacije International Budget Partnership, samo objavljivanje budžetskih podataka nije dovoljno za obnovu poverenja građana u institucije. Potrebni su efikasniji mehanizmi kontrole i stvarne mogućnosti da javnost učestvuje u budžetskom procesu.
Izvor: Nova ekonomija / Transparentnost Srbija
