Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Crnoj Gori i dalje je veoma niska među građanima, percipiran nivo korupcije u javnom sektoru ostaje visok, a zabrinutost izaziva i uticaj medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji, ukazala je Evropska komisija u novom godišnjem Izveštaju o vladavini prava.
U sedmom Izveštaju o vladavini prava, danas objavljenom, Evropska komisija je ocenila stanje u toj oblasti u državama članicama Evropske unije (EU), kao i u zemljama kandidatima za članstvo – Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Stanje vladavine prava Komisija je ocenjivala u oblastima pravosudnih sistema, okvira za borbu protiv korupcije, medijskog pluralizma i slobode medija, kao i institucionalne kontrole i ravnoteže.
U delu Izveštaja o Crnoj Gori, Evropska komisija je ukazala da je percepcija nezavisnosti pravosuđa i dalje veoma niska među opštom javnošću, koja kao glavni razlog za to navodi „mešanje ili pritisak vlade i političara“, a da je prosečna među privrednim društvima, javile su podgoričke Vijesti.
U Izveštaju se navodi da 26 odsto opšte populacije i 52 odsto privrednih društava percipira nivo nezavisnosti sudova i sudija kao „prilično ili veoma dobar“ u 2026. godini. U poređenju sa 2025. godinom, percipirana nezavisnost pravosuđa je ostala ista među opštom javnošću, dok je među privrednim društvima znatno povećana (sa 35 na 52 odsto).
Evropska komisija navodi da Sudski i Tužilački savet imaju uspostavljen mehanizam za prijavljivanje slučajeva neprimerenog uticaja, ali upozorava da su kritike i napadi na tužilačke organe i njihove odluke nastavljeni, i da to izaziva zabrinutost.
„Javne kritike krivičnih istraga i odluka pravosudnih i tužilačkih organa od političkih aktera postale su učestalije u izveštajnom periodu. Takve prakse izazivaju zabrinutost zbog neprimerenog uticaja na tužilaštvo“, ukazala je komisija.
Navodi se da svi državni organi u izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti, prema evropskim standardima, treba da primenjuju uzajamno poštovanje kako bi bilo obezbeđeno pravilno funkcionisanje ustavnih institucija i zaštićeno poverenje javnosti u njih.
U izveštaju se podseća da su više poslanika i rukovodstvo skupštine Crne Gore otvoreno kritikovali tužilaštvo, uključujući lične napade na vrhovnog državnog tužioca Milorada Markovića, tokom skupštinskih rasprava u oktobru 2025. godine.
Komisija ocenjuje da je regulatorni okvir za promociju i sprovođenje etičkih i profesionalnih standarda među sudijama i tužiocima dodatno unapređen i da se njegova primena nastavlja.
Ustavni sud Crne Gore je u 2025. nastavio da smanjuje zaostatke i održao je trend efikasnog postupanja po ustavnim žalbama, primivši 1.115 i rešivši 1.462 predmeta, navodi se u izveštaju i dodaje da je pred Ustavnim sudom na početku ove godine bilo 1.656 nerešenih predmeta.
U izveštaju se navodi i da građani, stručnjaci i privrednici smatraju da je nivo korupcije u javnom sektoru visok. Prema indeksu percepcije korupcije organizacije Transperensi internešenel za 2025. godinu, Crna Gora ima ocenu 46 od 100 i zauzima 65. mesto u svetu.
„Ta percepcija je stabilna tokom poslednjih pet godina. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2026. pokazuje da 81 odsto ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji (prosek EU je 71 odsto), a 28 odsto ispitanika se oseća lično pogođeno korupcijom u svakodnevnom životu (prosek EU je 30 odsto)“, navodi Evropska komisija.
Da je korupcija rasprostranjena smatra 76 odsto privrednih društava (prosek EU je 65 odsto), a da je korupcija problem u poslovanju smatra 68 odsto (prosek EU je 37 odsto).
Da ima dovoljno uspešnih krivičnih gonjenja koja bi odvratila ljude od koruptivnih praksi misli 25 odsto ispitanika (prosek EU je 38 odsto), dok 36 odsto privrednih društava veruje da su na odgovarajući način kažnjena lica i preduzeća uhvaćena u podmićivanju visokog funkcionera (prosek EU je 31 odsto).
U izveštaju se navodi da su poboljšani delotvornost i koordinacija organa za sprovođenje zakona u oblasti korupcije, kao i da je povećan broj pravosnažnih presuda i osuda u predmetima korupcije na visokom nivou.
Podseća se da je u toku sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije 2024-2028. i njenog akcionog plana za 2024-2027, ali i da četvrtina ranije planiranih aktivnosti tek treba da bude u potpunosti sprovedena.
Ljudski resursi i kapaciteti u borbi protiv korupcije su povećani, ali su Specijalnom državnom tužilaštvu potrebni dodatni resursi, dodaje se u izveštaju.
„Imenovan je novi direktor Agencije za sprečavanje korupcije sa punim mandatom, čime je obezbeđeno bolje funkcionisanje agencije i ojačana njena nezavisnost, dok njene administrativne kapacitete tek treba dodatno unaprediti“, piše u izveštaju.
Mere koje se odnose na rizične oblasti u javnim nabavkama unapređene su uvođenjem alata za elektronske nabavke, dok je praćenje mera za suzbijanje korupcije u oblastima visokog rizika otežano nedostatkom relevantnih podataka, navodi Evropska komisija.
U izveštaju piše i da je transparentnost vlasništva nad medijima za audiovizuelne medijske usluge poboljšana, ali da praznine ostaju kod onlajn medija, i da sve veću zabrinutost izaziva uticaj medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji.
„Liberalna pravila o ulasku stranog vlasništva na tržište dovela su do toga da su tri od četiri nacionalna privatna televizijska kanala većinski u vlasništvu stranog kapitala. Onlajn nadzor i sprovođenje pravila koja se primenjuju na sadržaj i dalje su izazovni, a zainteresovane strane su ukazale na prisustvo nezakonitog sadržaja poput govora mržnje, kao i diskriminatornih i antipravnih narativa u sadržaju tih kanala“, upozorava komisija.
Dodaje se da su saveti Agencije za audiovizuelne medijske usluge i Radio televizije Crne Gore vraćeni u puni sastav novim imenovanjima, ali da se imenovanje generalnog direktora te televizije i dalje pravno osporava.
Evropska komisija ukazuje da crnogorske vlasti nastavljaju da primenjuju politiku nulte tolerancije prema nasilju nad novinarima, ali da se izolovani napadi i dalje dešavaju.
Komisija podseća da Crna Gora još nema posebno zakonodavstvo o tužbama usmerenim protiv učešća javnosti (SLAPP) i da novinari zato ostaju izloženi pravnom zastrašivanju i pritisku.
„Iako nedostatak jasne definicije SLAPP u pravnom okviru otežava identifikaciju slučajeva, tuženi su nekoliko tužbi u 2025. godini okarakterisali kao SLAPP“, navodi se.
U izveštaju se ukazuje i da pravni okvir kojim se uređuje finansiranje političkih partija tek treba da bude usklađen sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Grupe država protiv korupcije (GRECO) radi povećanja transparentnosti i kontrole potrošnje političkih partija, i radi sprečavanja zloupotrebe državnih resursa, uključujući i kroz odvraćajuće kazne.
„Konkretno, Zakon o izboru odbornika i poslanika tek treba da bude usklađen sa Zakonom o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja, što dodatno otežava ispravnu i efikasnu kontrolu finansiranja izborne kampanje“, navodi komisija.
