Izazov za britanskog kralja Čarlsa Trećeg tokom zvanične posete SAD iduće nedelje biće kako da sledi diplomatski primer svoje majke, kraljice Elizabete Druge, od pre više od tri ipo decenije.
Pokojna kraljica je Kongres – parlament SAD 1991. zasenila govorom u kojem je slavila zajedničke demokratske tradicije Velike Britanije i Sjedinjenih Država i, citirajući predsednika Abrahama Linkolna, Franklina D. Ruzvelta i američkog filozofa Ralfa Valda Emersona, istakla duboke veze dve zemlje.
To će biti u vrhu ciljeva kralja Čarlsa kada bude slavio 250. godišnjicu osnivanja SAD i nastojao da se ublaži duboko nezadovoljstvo domaćina zbog odbijanja britanskog premijera Kira Starmera da podrži rat američkog predsednika Donalda Trampa protiv Irana, rekao je Daglas Brnikli, istoričar na Univerzitetu Rajs u Teksasu.
Specijalizovan za istraživanje funkcija i dela ustanove predsednika SAD, Brinkli je rekao za AP da mora da se ima u vidu razlika između Vlade Britanije i njenih monarha koji uvek žele da istaknu ono što je dobro.
„Političari dolaze i odlaze – i britanski premijeri, i američki predsednici, ali postoji nešto dublje u specijalnom odnosu SAD i Ujedinjenog Kraljevstva“, rekao je on.
Iza očekivane pompe tokom Čarlsovog četvordnevnog boravka u Vašingtonu, Njujorku i Virdžiniji koji počinje u ponedeljak, nalazi se diplomatski ritual, pažljivo pripremljen na zahtev britanske Vlade, kao i za sve kraljevske posete.
Starmer se odupro pritiscima da otkaže putovanje svog kralja kada je Tramp omalovažio britanske vojne žrtve u Avganistanu i njega lično kritikovao jer nije podržao rat SAD protiv Irana.
Uprkos svemu Tramp je nastavio da toplo govori o Čarlsu.
„Istorija je pokazala da predsednik Tramp zaista pokušava da bude impresivan kad god je u kontaktu sa britanskom kraljevskom porodicom i siguran sam da će tako biti i ovog puta“, rekao je Brinkli.
Još od 1939, kada je kralj Džordž VI, kao prvi britanski monarh došao na teritoriju svoje bivše kolonije – u SAD, postoji posebna vrsta uzbuđenja kada tamo dolaze predstavnici te monarhije.
Tokom te prve posete, u vreme kada je Drugi svetski rat počeo da nadvija nad Evropom, kralj je posetio istočnu obalu SAD i bio na pikniku u Ruzveltovoj privatnoj kući.
„Kralj probao hot dog i traži još“ – pisao je tada Njujork tajms.
Veliki trenutak je bio kada je Džordž VI na Maunt Vernonu položio venac na grob Džordža Vašingtona, prvog američkog predsednika. To je pokazalo poštovanje bivše kolonijalne vlasti prema zemlji kojom je vladala do proglašenja njene nezavisnosti, stečene ratom.
„Ljudi su videli šta se time nagoveštava i znali da će biti važno za SAD i Veliku Britaniju da ostanu snažne u borbi protiv Hitlera“, rekla je Barbara Peri sa Univeziteta Virdžinije.
A druženje uz kobasice je donelo veću korist – pomoglo je kralju da se poveže sa širom javnošću, a i sa vođstvom SAD.
Kada je rat izbio u septembru 1939. godine, kraljica Elizabeta, supruga Džordža VI i majka buduće kraljice Elizabete Druge, pisala je prvoj dami SAD Elenori Rozvelt koliko je dirnuta pismima Amerikanaca koji su u njima slali i novac za britanske vojnike.
Kraljica Elizabeta Druga gradila je dalje na tim temlejima i imala četiri zvanične posete SAD tokom svoje 70-godišnje vladavine.
Ona je uz predsednika Džeralda Forda 1976. godine slavila 200. godišnjicu SAD i sastala se s predsednikom Džordžom Bušom 2007, dok su se britanske i američke snage rame uz rame borile u Iraku i Avganistanu.
Te posete su smirivale ponekad uzburkane odnose i podsećale obe strane na međusobnu povezanost.
Od toga se Čarlsova poseta neće razlikovati. Tokom posete će biti komemoracija za žrtve terorističkih napade 11. septembra 2001. u SAD, ceremonija za pale vojnike i skup na kojem će i kraljica Kamila obeležiti 100. godišnjicu priča o medvediću Vini Puu britanskog pisca A.A. Milna.
Izbegavaće se nezgodni događaji.
Tako se kralj i kraljica neće sastati sa žrtvama pokojnog finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina uprkos pozivima da se kralj osvrne na veze svog brata s njim.
Nema ni govora o tome da će se kralj Čarls sastati sa svojim sinom, princom Harijem koji je postao kritičar monarhije, odustao od kraljevskih dužnosti i preselio se u Kaliforniju.
„Te teme nisu prioritet“, rekao je Robert Hardman, autor knjige „Elizabeta Druga – Privatno, u javnosti, insajderska priča“.
„Čarls dolazi jer su pre 250 godina ‘Očevi-osnivači SAD’ izbacili njegovog pretka i on će reći: ‘Nema ljutnje, bio je to sjajan razvod, imali smo divnih 250 godina i hajde da gledamo na ono što je dobro’ „, rekao je Hardman.
Hardman je rekao da se kontroveznih tema kralj neće ni dotaći tokom posete, ali mnogo je drugih koje kralj može da istakne.
Kralj Čarls će u Kongresu SAD govoriti o izuzetnosti zemlje-domaćina, o američkoj istoriji i značaju američko-britanskog saveza i podsetiti na dobro iz prošlosti, rekao je Hardman.
„Govoriće o ‘ljubavnoj vezi’ te dve zemlje, iako ona s vremena na vreme prolazi kroz uzburkane vode“, dodao je on.
