IZVOR: LawLIFE
Da li je tačno da blizanci kasnije progovore? I zbog čega do toga dolazi?
Studije su dokuentovale da blizanci češće pokazuju kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, ali takođe i da blizanci sustižu razvoj govora do treće, četvrte godine. Isto tako istraživanja pokazuju da blizanci ne moraju kasniti u govoru. Ukoliko jedan blizanac ima razvijeniju govornu veštniu postaje dominantan i preuzima vodeću ulogu za oboje. Postoji nekoliko uzroka kašnjenja govora kod blizanaca, uključujući prenatalne faktore sredine, npr prevremeni porođaj, mala porođajna težina, perinatalna asfiksija (problem sa dotokom kiseonika tokom porođaja), infekcije i genetika. Pored toga roditelji često imaju manje vremena za svakog blizanca pojedinačno (obraćaju im se kao celini), što može smanjiti stimulativni razgovor. Blizanci mogu češće komunicirati među sobom razvijajući tzv. “blizanački govor”, što takođe može odložiti razvoj govora prema drugim ljudima.
Da li su slabijih govornih sposobnosti od svojih vršnjaka jedinaca?
Kašnjenje govora kod blizanaca može biti čak do dve godine u odnosu na jedince. Te razlike bi trebalo do devete, desete godine da nestanu. Stručnjaci smatraju da se to dešava zbog slabe komunikacije roditelja sa svakim detetom pojedinačno, jer se blizanci međusobno takmiče za pažnju odraslih. Zato je važna rana stimulacija do druge godine. Svako dete je individua za sebe i sa svakim detetom gradimo poseban odnos poštojući njegova interesovanja.
Da li blizanci razvijaju svoj jezik i zašto? Kako se u nauci naziva ovaj fenomen? Koje su karakteristike tog govora i kada prestaju da pričaju svojim jezikom?
Blizanci često razvijaju svoj jezik poznatiji kao “blizanački govor” ili kriptofazija (autonomni govor, ideoglosija). Ovaj fenomen se obično javlja zbog bliske interakcije, velike emocionalne povezanosti i vremena tokom prve dve godina života koje provode zajedno. Blizanački govor se može okarakterisati kroz neobične reči ili fraze (neadekvatnog izgovora reči, izmišljenih reči, koje samo oni razumeju), mogu koristiti izmenjenu strukturu rečenice, često dolazi i do smene intonacije i ritma govora što je široj okolini nerazumno. Specifičnost blizanačkog govora je to da je jedan blizanac bolji u govoru od drugog, a drugi spretniji motorički.
Blizanci obično prestaju sa ovakviim načinom govora oko treće godine. Tada kreću da se razvijaju socijalne veštine i komuniciraju više sa drugom decom i odraslima.
Ukoliko se takav način govora nastavi i dođe do izolacije od okruženja treba potražiti savet logopeda radi dalje stimulacije, jer svako kašnjenje može uticati negativno na učenje i usvajanje školskih veština u kasnijem uzrastu.
Da li zbog svog jezika blizanci imaju problema u razumevanju drugih?
U ranim fazama razvoja blizanci mogu imati poteškoće da razumeju i komuniciraju sa drugima, ali u velikoj meri se prilagođavaju i razvijaju socijalne veštine kako stare i stiču nova iskustva. Ono što dovodi do teškoća u razumevanju i komunikaciji jeste oslanjanje blizanaca samo na svoj “blizanački govor” i jedno na drugo, umesto na govor i komunikaciju sa drugom decu, odnosno prelazak na standardni način komunikacije.
Da li se oba blizanca isto razvijaju u govoru? Dešava li se da je jedan blizanac stalno ćuti, a drugi stalno priča? Šta je uzrok toga?
Razvoj govora kod blizanaca ne mora biti ujednačen. Ponekad se dešava da je jedan blizanac bolji u govoru, a drugi u nekoj drugoj oblasti razvoja. Urzok tome mogu biti više faktora:
- individualne razlike (različiti temperamenti, interesovanja)
- uticaj sredine (ako jedan blizanac više komunicira sa drugima, verovatno će i brže razvijati govor)
- socijalna interakcija
Podsticaj i podrška okruženja mogu doprineti ujednačenom razvoju blizanaca.
Kako da roditelji podstiču blizance da pravilno govore? Kako unaprediti njihov razvoj?
Važno je da roditelji blizanaca obezbede stimulativno okruženje i pruže podršku individualnom razvoju govora i jezika. Evo nekoliko saveta koji roditelji mogu sprovesti kod kuće: čitanje knjiga pomaže u razvoju i bogaćenju vokabulara, razgovarajte i obraćajte se blizancima svakom pojedinačno, mama se može posvetiti jednoma, a tata drugom blizancu i uvek verbalizujte ono što radite (npr “sada se oblačimo, umivamo, peremo ruke itd.), uključujte ih u igru sa drugom decom, igrajte se igre uloga, pričajte priče, motivišite ih da se jezički izražavaju, ne popuštajte zahtevima izraženim gestom ili plakanjem, ohrabrujte ih, hvalite i nagradite uspeh, budite strpljivi, sačekajte njihov odgovor i ne prekidajte dete kako biste ga ispravili dok govori, usresredite se na njihove individualne karakteristike, potencijale i dopustite da uče i razvijaju se.
Kako logoped može pomoći i koje je pravo vreme da se blizanci odvedu kod stručnjaka?
Ukoliko se primeti veće kašnjenje u govoru u odnosu na normu karakterističnu za detetov uzrast, potrebno je obratiti se logopedu. Stručnjak će sprovesti detaljnu procenu kako bi se utvrdio nivo razvoja govora i ustanovilo eventualno kašnjenje. Na osnovu anamneze i detaljnog pregleda kreira se plan terapije koji odgovara potrebama oba blizanca. Logped će edukovati roditelje o strategijama i merama podrške u kućnim uslovma. Ako blizanci ne razviju govor do druge godine neophodno je obratiti se stručnom licu. To podrazumeva da govor nije razumljiv za širu okolinu, ukoliko izbegavaju komunikaciju, ako jedan blizanac zaostaje u govoru u odnosu na drugog, ako imaju poteškoće u socijalizaciji. Rana intervencija može biti ključna za dalji napredak u komunikaciji, razvoju govora, kao i celokupnog socio-emocionalnog ravoja.
Da li je poželjno da i u vrtiću blizanci ostanu zajedno ili se preporučuje njihovo razdvajanje?
Istraživanja u pokazala da nije dobro razdvajati blizance. Kod onih koji su bili razdvojeni primećena je smanjena motivacija, poteškoće u adaptaciji, stres i anksioznost. Najbolje je proceniti individualne potrebe deteta i same karakteristike blizanaca jer u nekim slučajevima razdvajanje može i da pomogne u razvoju govora kao i razvoja ličnosti, samostalnosti i interakcije sa drugima, posebno ako oni sami izraze želju da budu razdvojeni.
Da li kašnjenje u govoru blizanaca utiče na njihovo otežano učenje i usvajanje školskih veština u kasnijem školovanju?
Govorno kašnjenje kod blizanaca može da utiče na otežano učenje i usvajanje školskih veština, naročito čitanja i pisanja, poteškoće u komunikaciji, socijalnoj interakciji i grupnog učenja. Zato je važno na vreme prepoznati potrebu i javiti se logopedu kako bi se kroz adekvatan tretman poboljšali ishodi u obrazovanju i pružila podrška koja odgovara potrebama deteta.
Ukoliko ste u praksi imali neki slučaj rada sa blizancima, možete navesti zanimljivosti koje bi potvrdile gore navedeno.
Zanimljivost iz prakse je da nastojimo da ne razdvajamo blizance ukoliko se pokaže kroz sam tretman njihovo bolje napredovanje, gde je sam tok terapije za njih motivišući i zanimljiviji. Isto tako imali smo slučajeve gde je moralo doći do razdvajanja blizanaca upravo zbog prenaglašene dominantnosti jednog blizanca, kako bi celokupan razvoj jednog i drugog napredovao ujednačeno.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Marina Milovanović, defektolog – logoped
