Od prvih akorda u detinjstvu do ozbiljne muzičke karijere
Momci iz kraja ili ozbiljni ljudi koji su odrasli na Rock&Roll-u, napravili su čuda u svom muzičkom stvaranju. Taman kada je publika pomislila da na toj muzičkoj sceni nema više garažnog zvuka, pojavili su se muzičari iz Lazarevca. Još kao deca su počeli da uče da sviraju gitare i došli od dečačkog sna do sjajne karijere.
„Rulja Inc je završila snimanje albuma prvenca. Naše ushićenje i ponos se ne mogu opisati rečima. Napravljena je neverovatna stvar, i kao i svaki put uz nas su bili naši prijatelji koji su kao i mnogo puta do sada bili uz nas kad god je to potrebno.“ – objavili su na svojoj Facebook stranici 21. marta 2021. godine. Kako je svima poznato da je u Srbiji uvek teže graditi muzičku karijeru u pravcu koji nije mainstream, ovaj bend je iznenadio publiku. Taj zvuk koji su napravili, prepoznali su ljubitelji, upravo malo tvrdjeg garažnog zvuka, ali i muzički kritičari koji su dali najpozitivnije kritike za njihov rad. Ubrzo se nižu albumi i počinje veliko interesovanje medija za njihov rad, postaju traženi na muzičkim festivalima, u klubovima i muzičkim emisijama. Rulja Inc. čine: Ivan Simić – vokal, gitara, Vuk Stojanović – bas gitara, prateći vokal, Marko Milutinović – gitara, prateći vokal i Filip Todorčević – bubnjevi.
Ekipa portala „Pravo u centar“ je uradila ekskluzivni intervju sa frontmenom benda Rulja Inc. Ivanom Simićem.
Novinar: Koliko je u današnje vreme organizovati bend u Srbiji i uopšte kreirati alternativnu formu muzike koja nije zastupljena na mainstream medijima?
Ivan Simić: Ukoliko se nadju ljudi koji imaju dovoljno volje, želje I sjajne ideje, ništa nije teško. Mi smo u startu znali šta nas čeka i bili smo vrlo svesni gde se nalazi rock muzika na muzičkoj sceni Srbije. Iako izgleda kao da je ima na festivalima, televiziji itd, to su uglavnom bendovi koji iza sebe imaju karijere koje traju po 30-40 godina i postali su brend koji dobro prolazi. S druge strane novi bendovi, poput našeg, koriste uglavnom prostor na društvenim mrežama i internet portalima da predstave svoju muziku. Mahom sve što radimo, radimo sami, bilo da je reč o organizovanju nastupa, snimanju albuma, spotova… Imamo podršku izdavačke kuće u vidu PR-a , ali I to ima neka svoja ograničenja s obzirom da je u pitanju rock muzika, koje već jako dugo nema u popularnoj kulturi na ovim prostorima. Ono što je jako bitno kada je bend Rulja Inc. u pitanju je da imamo sjajnu ekipu okupljenu oko benda, bilo da je u pitanju tehnička podrška, snimanje spotova, snimanje muzike, dizajn… I posebno nam je drago što su to uglavnom ljudi iz našeg Lazarevca.
Novinar: O čemu govori vaša muzika – vaši tekstovi?
Ivan Simić: „Mislim da bi najiskrenije bilo reći da kroz tekstove i muziku pokušavamo da objasnimo sebi neke stvari koje nam se dešavaju. Tu se postavljaju odredjena pitanja i nude odgovori. Neretko se desi da tek posle nekog vremena shvatimo šta je podsvest htela da nam saopšti u trenutku kada je pesma nastajala. To je verovatno i najlepša stvar u celoj priči. Umesto odlaska na neku psihoterapiju, napiši pesmu, izbaci sve što imaš iz sebe, budi iskren prema sebi pre svega. Onda kreću stvari da se sklapaju i sve dobije smisao. Pogotovo kada i drugi ljudi to prepoznaju i pronadju deo sebe u onome što radimo. Sve ljude muče manje-više iste stvari, svi tražimo odgovore na ista pitanja i sjajno je kada prepoznamo to u muzici, filmu, poeziji, pozorištu… Na kraju krajeva sasvim je dovoljan jedan iskren razgovor da shvatimo da svi živimo isti život i da ga živimo ga sada. Mi upravo to i želimo, da ljudi čuju da je ok imati dileme, strahove, gubiti i pronalaziti veru i nadu… To je život i mi o životu pevamo.“
Novinar: Kao bend ste doživeli eksploziju pažnje i popularnosti, kako se nosite sa tim i kako uspevate da održite kontinuitet kvaliteta onoga što predstavljate publici?
Ivan Simić: „Mi to uopšte ne posmatramo na taj način. Pažnja i popularnost nama su totalno nebitni, mi smo manje-više ista ona ekipa koja je počela ovo da radi pre 7 godina, doduše nešto iskusniji. Uspeh je što smo skupa, što sviramo, snimamo i pravimo nove stvari. Sve ostalo su posledice. A koliko su kvalitetni naša muzika i naši nastupi, o tome neka govore oni ljudi koji dolaze na nastupe i slušaju našu muziku. Mi se trudimo da to radimo na najbolji mogući način, a koliko je to zapravo dobro, na drugima je da sude.“
Novinar: Vaš poslednji album je pokazao i koliko ste sazreli za kratko vreme u razvoju na muzičkoj sceni. Kako je publika reagovala na nove pesme i na vašu, takoreći drugačiju zrelost u muzici?
Ivan Simić: „S`obzirom da se album pojavio pre nekih pet meseci, a da je situacija u zemlji ovakva kakva jeste, nismo sigurno koliko su ljudi uopšte i bili raspoloženi da prate dešavanja na muzičkoj sceni, a samim tim i koliko su pažnje obratili na naš album. I sami smo bili okupirani istim stvarima, Rulja Inc. je bila tamo gde joj je mesto. Medjutim bez obzira na sve, dosta ljudi nam se javilo, i vidi se da su pažljivo poslušali album “Izmešane Kože”. Na našu sreću, nije bilo zamerki, komentari su da je novi album dosta teži i mračniji nego prethodni, da je generalno zreliji i da smo napravili jedan ozbiljan korak napred u radu benda. Ali tek nam predstoji ozbiljnije promovisanje albuma, pa ćemo imati jasniju sliku. Ono što je najbitnije nama kao bendu je da smo bili vrlo iskreni i čvrsto stojimo iza svake sekunde odsvirane i otpevane na ovom albumu.“
Novinar: Šta su glavne prepreke u kreiranju takve muzike u Srbiji i da li možete da zaradite dovoljno za sve potrebe snimanja i organizacije alaska na nastupe?
Ivan Simić: „Ako neko želi da pravi muziku, neka je napravi. Treba mu instrument i trebaju mu dobri ljudi. Sve u životu traži odricanja i ulaganja, pa tako i ovo što mi radimo. A radimo to zato što volimo. Novac ne igra nikakvu ulogu u celoj priči. Potreban je, to stoji, ali ono što mi dobijemo na svirkama, ono što dobijemo kada nastanu pesme, to nema cenu, ali itekako ima vrednost.“
Novinar: Na kojim festivalima i u kojim gradovima imate nastupe u narednom periodu?
Ivan Simić: „Verovatno od naših nastupa na festivalima ove godine neće biti ništa, ali videćemo, možda se situacija i promeni. U narednom periodu nama predstoje klupski nastupi u našem Lazarevcu, Kragujevcu I Zemunu. Planiramo na jesen da budemo što aktivniji koncertno, volimo da idemo korak po korak, pa ćemo videti dokle ćemo stići.“
Novinar: Bili ste gosti u mnogim medijima, kako časopisima posvećenim tom žanru muzike tako i na javnom medijskom servisu RTS-u. Koliko održavate taj medijski kontinuitet i kako vam to doprinosi slušanosti vaše muzike na radio stanicama?
Ivan Simić: „Gostovanja su sastavni deo posla kojim se bavimo i sjajan su način da se bend predstavi širem auditorijumu. Imali smo tu sreću da smo imali sjajnog PR-a u izdavačkoj kući Multimedia Music, Ljiljanu Zdravković, koja se svojski trudila da se za naš bend čuje daleko, ali su nas mnogi i mimo toga kontaktirali i želeli da se upoznaju sa našim radom. Sjajna stvar u celoj ovoj priči je što smo upoznali mnogo divnih ljudi koji su nam velika podrška i koji su nam se našli u raznim situacijama.“
Novinar: Za koliko pesama može publika da očekuje i snimljene spotove i kada?
Ivan Simić: „Do sada smo objavili spotove za 5 pesama sa albuma “Izmešane Kože”, s tim što još uvek promovišemo spot za pesmu “Breme”, pa verovatno nećemo do leta objaviti naredni. A koliko ih imamo ipak nećemo otkrivati. Album je tu, ljudi neka slušaju, a spotova će biti. Nama su spotovi jako bitna stavka u radu benda, pa zato dosta i ulažemo u snimanje istih, jer je to jedan od najboljih načina da se pesme približe slušaocima.“
Novinar: Koja bi bila poruka mladim bendovima, kako doći do uspeha? Šta je bio vaš recept?
Ivan Simić: „Kao što smo već naglasili, uspeh je kada ste skupa i pravite muziku koju volite. Sve ostalo je manje bitno. Dokle god ima hemije medju članovima benda, ima smisla baviti se ovim poslom. A naš recept je upravo takav, ljubav, sloga, razumevanje i strpljenje. I prijatelji. Mnogo prijatelja. Mi ih imamo u našem Lazarevcu. Imamo ih u svakom gradu u kojem smo svirali. Naš grad ima sve što je potrebno da se ljudi bave muzikom. Naš grad ima Vladana Belaćevića Belaća, udruženje Sinkopa, Milana Savića Dextera, Borisa Šurlana, Vladimira Petrovića, Ivanu Ranisavljević, Nevenu Šurlan, Vladimira Garčevića, Jovana Vidakovića, Vukašina Lekića, Vladu Dimitrijevića, Centar za kulturu, našu nekadašnju sugradjanku Sonju Kolačarić… Ovo su samo neki ljudi u našem gradu koji su nama nesebično pomagali sve vreme. A kako su nama pomogli, tako bi pomogli svakom ko se bavi nekim vidom umetnosti. Radite ono što volite i radujte se.“
