U Srbiji se danas glavna politička bitka više ne vodi samo između vlasti i opozicije. Ta podela postala je preuska da objasni ono što se dešava na ulicama, fakultetima i u celom društvu.
Pojavio se studentski pokret. Upravo on postao je nova linija razgraničenja srpske politike.
Sve stranke, svi pokreti i svi politički lideri danas se mere jednim aršinom: kakav je njihov odnos prema studentskom pokretu i zahtevu za suštinskom promenom sistema.
Zato nije slučajno što je deo političke scene već počeo da gleda ka narednim izborima, koalicijama i procentima. Dok studenti govore o promeni sistema, drugi govore o listama. Dok studenti govore o državi, drugi govore o mandatima. Dok studenti traže promenu pravila igre, drugi se pripremaju za još jednu političku utakmicu po starim pravilima.
Stare kalkulacije u novom trenutku
Dragan Đilas i Stranka slobode i pravde već grade nove političke aranžmane sa strankama proevropskog bloka, kao što su PSG, SRCE, NPS i drugi politički akteri.
Miloš Jovanović i Novi DSS danas pokušavaju da se pozicioniraju kao glavna snaga nacionalnog dela političke scene, predstavljajući sebe kao autentičnu desnicu i političku alternativu. Međutim, građani imaju pravo da se podsete političkih odluka koje su donete u ključnim trenucima.
Miloš Jovanović i Stefan Stamenkovski snose političku odgovornost za to što 2023. godine nije došlo do šireg nacionalnog okupljanja i zajedničkog nastupa koji je mogao da promeni politički odnos snaga. Umesto da se prepozna istorijski trenutak i interes građana stavi ispred stranačkih kalkulacija, izabran je put koji je dodatno podelio opozicioni prostor.
Danas, nakon toliko vremena, pojedine strukture Novog DSS-a pokušavaju da javnosti objasne da stranka nije učestvovala na izborima 2024. godine zbog loših izbornih uslova. Ali javnost pamti da se taj argument selektivno primenjivao: uslovi su bili neprihvatljivi u Beogradu, dok je u drugim delovima Srbije bilo moguće učestvovati u izbornoj utakmici po istim spornim uslovima.
Politička odgovornost ne nestaje naknadnim objašnjenjima i javnim saopštenjima. Odluke imaju posledice.
Miloše, narod se više „ne kopča na leđima“.
Ima li Srbija vremena za još jedno političko pozicioniranje?
Različiti pokreti, inicijative, monarhističke grupe i nove organizacije najavljuju sopstvene političke projekte. Sve je to legitimno. Ali ostaje suštinsko pitanje: da li Srbija danas ima vremena za još jedno političko pozicioniranje ili je trenutak veći od svih stranaka zajedno?
Posebnu pažnju izazivaju pokušaji formiranja novih blokova oko ličnosti koje su već deo političkog sistema ili su bile deo vlasti. Kada se kao nova rešenja nude ličnosti poput Branimira Nestorovića, Vladana Glišića ili Danice Grujičić, koja je bila ministarka u vladi koju je formirao SNS, prirodno se postavlja pitanje: gde počinje stvarna promena, a gde počinje politička reciklaža?
Posebno se postavlja pitanje političke uloge Branimira Nestorovića nakon beogradskih izbora 2023. godine i njegovih političkih odluka nakon izbornog rezultata.
Bez obzira na različita tumačenja, ostaje činjenica da su politička rascepkanost i nedostatak odgovornosti pojedinih aktera otvorili prostor za nastavak vlasti protiv koje je veliki broj građana želeo promenu.
Zato danas nije najvažnije ko će biti na kojoj listi. Najvažnije je ko je spreman da podrži društvenu energiju koja već postoji.
Studentski pokret kao mera političke odgovornosti
U tom kontekstu, Srpski pokret Dveri i Demokratska stranka zauzeli su jasan stav bezuslovne podrške studentskom pokretu i njegovim ciljevima. Bez obzira na ideološke razlike koje postoje između njih, poslali su poruku da je pitanje promene sistema, smene vlasti Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića važnije od stranačkog komfora, uskog političkog interesa i budžetskih privilegija.
Na kraju, suština je jednostavna.
Studenti ne traže mesto na listi. Ne traže funkcije. Ne traže koalicione sporazume. Traže promenu.
I zato su danas studenti postali mera političke odgovornosti u Srbiji. Ne zato što su najjači, već zato što su prvi postavili pitanje koje niko više ne može da izbegne:
Da li ste za stvarnu promenu sistema ili samo za novu podelu mesta u postojećem sistemu?
U tom smislu, danas više nije dovoljno samo govoriti o promeni. Ona se pokazuje delima.
Ko podržava studente i njihovu borbu za promenu pravila igre, pokazuje da je spreman da stavi interes društva ispred sopstvenog političkog interesa.
A oni koji u ovom trenutku biraju ćutanje, stranačke i lične kalkulacije ili očuvanje starog sistema, moraju da prihvate da ih građani mogu doživeti kao one koji, svesno ili namerno, ostavljaju prostor za nastavak politike Aleksandra Vučića i vlasti Srpske napredne stranke.
Samo studenti pobeđuju!
