Iako tema nije iz Lazarevca, ona se tiče svih građana Srbije: prava javnosti da zna šta udiše, načina na koji se kontrolišu velika industrijska postrojenja, kao i pitanja da li su postojeći mehanizmi zaštite životne sredine dovoljni, nezavisni i transparentni.
Prema navodima Zbora Sremska Kamenica, građani su tokom dužeg perioda pratili pojavu neprijatnih hemijskih mirisa i upoređivali je sa pravcem kretanja vetra. Oni tvrde da su uočili obrasce koji ih upućuju na sumnju da se isparenja mogu povezati sa radom cementare u Beočinu, odnosno fabrike „Lafarge-Holcim“, koja, kako navode, od 2018. godine ima dozvole za spaljivanje različitih vrsta otpada, uključujući gume, ulja, komunalni i medicinski otpad.
Posebno ukazuju na podatak do kog su, kako tvrde, došli putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja: da se merenja dioksina, furana, kadmijuma, žive i drugih potencijalno opasnih materija obavljaju samo dva dana godišnje, i to u terminima koje unapred određuje fabrika.
Zbog toga traže reakciju nadležnih institucija, nezavisna i kontinuirana merenja kvaliteta vazduha, uključujući dioksine i furane, kao i javno dostupne podatke u realnom vremenu.
U nastavku prenosimo saopštenje koje je u ime građana uobličila Brankica Saratlić, diplomirana geografkinja-turizmološkinja i žiteljka Popovice, Sremska Kamenica.
Saopštenje Zbora Sremska Kamenica
„Dobar dan, drage komšije.
Danas govorim u ime nekoliko desetina ljudi koji su se povezali zbog jednog istog problema. Mnogi od nas se nikada nisu ni upoznali lično, ali nas je spojilo isto iskustvo — vazduh koji je povremeno postajao nepodnošljiv za disanje.
Moja porodica, naše prve komšije i ja prvi put smo osetili intenzivan miris hemikalija — nešto između hlora i metala — još 2019. godine. Odmah nam je bilo jasno da to nije miris spaljenog drveta, trave na njivi ili bilo čega sličnog što često imamo priliku da osetimo na Popovici. Pomislili smo da potiče iz neke industrije i da verovatno nije bezazlen.
Vremenom smo primetili obrazac. Taj miris se najčešće javljao noću, rano ujutru, kasno uveče, vikendom i praznicima. U trenucima kada većina ljudi spava i kada je najteže utvrditi poreklo. To nas je navelo na sumnju da neko veoma dobro zna šta radi i pokušava to da sakrije.
Počeli smo da tražimo druge ljude koji osećaju isto. U početku je bilo teško. Mnogi nisu primetili jer se sve dešavalo u kratkim intervalima i u nezgodno vreme. Obratili smo se pokrajinskoj ekološkoj inspekciji, zatim Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i drugim institucijama. Odgovora nije bilo. Samo izgovori. Nadležnost nije postojala i problem je ostajao isti. Ko zna koliko ljudi im se obraćalo, a da ništa nije urađeno po tom pitanju.
Prvi ozbiljan pomak dogodio se zahvaljujući Zboru građana Sremske Kamenice. Kada je naišao jedan posebno jak talas tog isparenja, zamolili smo da se u grupi postavi pitanje da li još neko oseća isto. Javilo se više ljudi iz različitih delova Sremske Kamenice i Bocki — ljuti, zabrinuti, uznemireni — ali sa potpuno istim opisom onoga što osećaju.
Tada smo napravili posebnu Viber grupu i počeli sistematski da pratimo pojavu isparenja. Dogovor je bio jednostavan: čim neko oseti poznat miris, odmah javlja ostalima. Paralelno smo pratili pravac vetra.
Posle gotovo godinu dana praćenja, obrazac je postao jasan.
Kada bi se miris pojavio u Beočinu, ubrzo bi ga osećali ljudi u Rakovcu, Bockama, na Popovici, Čardaku. U isto vreme se pojavljivao, u isto vreme nestajao. U zavisnosti od pravca vetra, čuli smo da se na isparenja žale i stanovnici Novog Naselja, Futoga i Veternika. Imamo informacije da su isti miris, slabijeg intenziteta, osetili i građani Rumenke, Petrovaradina i drugih delova Novog Sada.
I tada smo shvatili nešto veoma ozbiljno.
Fabrika cementa u Beočinu je još 2018. godine dobila dozvole za spaljivanje otpada — uključujući gume, ulja, komunalni, kao i medicinski otpad.
Zato danas postavljamo pitanje:
Da li se kontinuirano mere dioksini i furani, jedne od najtoksičnijih materija koje mogu nastati spaljivanjem ovakvog otpada?
Odgovor je — ne.
Pre tri nedelje poslali smo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor koji smo dobili je da merenja dioksina, furana, kadmijuma, žive i niza drugih izuzetno toksičnih elemenata u ime fabrike vrši firma „Aerolab“ d.o.o. iz Beograda, dok dodatna ispitivanja radi inostrana akreditovana laboratorija. Ono što je najvažnije u ovom kontekstu jeste informacija da se merenja vrše samo dva dana u godini, i to na datume koje fabrika odredi.
Zato danas više ne govorimo o neprijatnom mirisu.
Govorimo o pravu ljudi da znaju šta udišu.
Govorimo o zdravlju dece koja odrastaju na obroncima Fruške gore.
Govorimo o vodi, zemlji, vazduhu i biodiverzitetu Nacionalnog parka Fruška gora.
Zato danas tražimo hitnu reakciju svih nadležnih institucija: inspekcija, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, zavoda za javno zdravlje, lokalnih samouprava, ekološkog sektora policije, ali i Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“, jer ovo nije problem jednog mesta — ovo je problem čitavog područja.
Tražimo nezavisna i kontinuirana merenja kvaliteta vazduha, uključujući dioksine i furane. Tražimo transparentnost.
Dok naša deca svakodnevno udišu neprijatne mirise i sumnjiva isparenja, postavljamo pitanje rukovodiocu inspekcijskih poslova iz oblasti zaštite životne sredine u opštini Beočin, gospođi Vesni Popović: da li bilo koji stručnjak iz oblasti ekologije može smatrati odgovornim, dovoljnim i verodostojnim model po kojem se kvalitet vazduha u blizini velikog industrijskog postrojenja, koje obavlja spaljivanje potencijalno opasnih materija, meri svega dva dana godišnje — i to u terminima koje unapred zna sama kompanija, uz mogućnost da upravo tada privremeno obustavi ili smanji aktivnosti spaljivanja?
Pitamo predsednicu opštine Beočin, gospođu Biljanu Janković, i menadžere fabrike cementa „Lafarge-Holcim“ da javno i odgovorno odgovore građanima: da li i sami osećaju intenzivna isparenja i neprijatne mirise koje već godinama oseća veliki deo Srema i Bačke uz obalu Dunava naspram Beočina; da transparentno saopšte koje se materije spaljuju i kojim se postupcima upravlja u procesu proizvodnje; kao i koje će konkretne mere preduzeti kako bi građanima bio omogućen kontinuiran, javan i u realnom vremenu dostupan prikaz svih relevantnih parametara zagađenja vazduha.
Pozivamo advokate, stručnjake i sve građane sa područja koja su potencijalno zahvaćena ovim isparenjima da nam se pridruže.
Pozivamo savesne zdravstvene radnike da javno iznesu podatke o dinamici porasta i vrstama oboljenja na navedenim područjima, kao i da podrže zahtev za sprovođenje stručnih analiza i uzorkovanja dovoljnog broja ljudi, kako bi se utvrdilo postoje li posledice dugogodišnjeg udisanja ovakvog vazduha.
Takođe, pozivamo relevantne i nezavisne laboratorije da sprovedu uzorkovanje i analizu zemljišta na ugroženim područjima.
Jer ako sami ne odlučimo da zaštitimo sebe i svoju decu — ovde očigledno to niko drugi neće uraditi umesto nas.
Neko ovde ostvaruje profit.
A nama ostavlja zatrovan vazduh, vodu i zemlju.
Želimo da poručimo na kraju da odbrana naše dece, našeg zdravlja, vode koju pijemo, vazduha koji udišemo, biljnog i životinjskog sveta Fruške gore — za nas nije pitanje politike, interesa niti trenutka. To je naš neprikosnoveni postulat.
Nećemo ćutati. Nećemo odustati. Borićemo se da se utvrdi istina. Borićemo se da saznamo da li, i kakve, posledice ova isparenja ostavljaju po zdravlje ljudi i prirodu. Borićemo se sve dok odgovornost, transparentnost i pravo na zdrav život ne postanu važniji od bilo čijeg profita.
Ali ova borba ne može i ne sme ostati na plećima nekolicine ljudi. Ukoliko se ne podignu advokati, lekari, stručnjaci i svi oni koji imaju znanje, autoritet i odgovornost da javno govore o ovom problemu, borba građana za zaštitu čitavog područja neće biti realna niti ravnopravna.
Ovo ne sme ostati glas nekoliko desetina pojedinaca — ovo mora postati glas čitave zajednice. Poruka da zdravlje ljudi, dobrobit naše dece i očuvanje prirode ne smeju biti poslednja stavka u okviru nečijih poslovnih i finansijskih kalkulacija.
Zbor Sremska Kamenica
