Akcija „đački dinar“ već godinama se tradicionalno sprovodi u OŠ „Vojislav Voka Savić“ u Lazarevcu. To je način da roditelji, koliko mogu, doprinesu boljem i lepšem okruženju za decu u školi, ali i da se nabavi i obezbedi ono što škola sama nije u mogućnosti.
Ove godine, međutim, roditeljska inicijativa koja je trebalo da bude primer saradnje škole i porodica pretvorila se u još jedan slučaj zatvaranja škole prema roditeljima i javnosti. Nakon što su roditelji prikupili novac, kupili klupe, kante i sportsku opremu, dostavili školi odluku Saveta roditelja i imena roditelja koji će učestvovati u akciji, usledila je najava mogućeg ukidanja „đačkog dinara“, a potom i udaljavanje medija iz školskog dvorišta.
Prema informacijama koje su roditelji dostavili redakciji portala Pravo u centar, ove godine je kroz akciju „đački dinar“ prikupljeno 291.000 dinara, dok je prethodnih godina taj iznos uglavnom bio oko 600.000 dinara.
Odlukom Saveta roditelja za ovu godinu realizovane su planirane aktivnosti. Za matičnu školu nabavljeno je osam klupa i pet kanti za otpatke za školsko dvorište, u ukupnom iznosu od 227.705 dinara. Mobilijar je kupljen od firme Rustik Epoxy iz Male Moštanice.
Kako montaža nije bila uključena u cenu, roditelji su se sami organizovali da postave klupe i kante u školskom dvorištu. Upravo ta akcija sprovedena je danas, 21. maja, na osnovu odluke Saveta roditelja, u kojoj se navodi da roditelji organizovano i dobrovoljno vrše montažu i postavljanje opreme u školskom dvorištu, sa ciljem unapređenja uslova boravka učenika. U dokumentu se navodi i da Savet roditelja očekuje saradnju i podršku rukovodstva škole u realizaciji ove aktivnosti.
Preostala sredstva utrošena su za nabavku sportske opreme u iznosu od 52.457 dinara. Kupljene su lopte za fudbal, odbojku, košarku i rukomet, medicinke, čunjevi, koordinacione merdevine, obruči, vijače i prepone za preskakanje. Prema navodima roditelja, najpovoljnija ponuda bila je ponuda firme Decathlon. Oprema će, prema potrebi, biti podeljena i matičnoj školi i izdvojenim odeljenjima.
Umesto jasne podrške, roditelji su se, prema njihovim navodima, suočili sa dodatnim zahtevima direktorke škole. Od njih je traženo da pisanim putem dostave odluku Saveta roditelja, kao i imena roditelja koji će učestvovati u postavljanju mobilijara. Roditelji su, kako navode, taj zahtev ispunili i školu obavestili ko će prisustvovati akciji.
I pored toga, prema informacijama roditelja, v.d. direktorka škole Biljana Ristić pominjala je mogućnost ukidanja „đačkog dinara“. Reč je o dobrovoljnoj roditeljskoj akciji zahvaljujući kojoj je školsko dvorište dobilo klupe i kante za otpatke, a učenici novu sportsku opremu.
Posebno je sporno što roditeljima nije jasno na osnovu kog propisa bi takva inicijativa mogla biti ukinuta, niti zašto bi se kao problem tretirala akcija kojom se unapređuje prostor u kojem borave učenici. Ako postoji problem u načinu prikupljanja, raspolaganja ili odlučivanja o sredstvima iz „đačkog dinara“, škola bi trebalo da to jasno obrazloži, u pisanoj formi i uz pozivanje na konkretan propis.
U istom maniru, novinarki portala Pravo u centar, koja je na poziv roditelja došla da isprati akciju, nije dozvoljeno da snimi postavljanje klupa i kanti. Direktorka škole od redakcije je zatražila da pošalje pisani upit, navodeći da bi eventualno odobrenje moglo da usledi za nekoliko dana — iako je akcija organizovana i završava se danas.
Na pitanje novinarke na osnovu kog dokumenta, pravilnika, statuta ili odluke škole zabranjuje prisustvo medija u školskom dvorištu tokom aktivnosti roditelja, direktorka nije navela konkretan pravni osnov. Usmeno je rekla da su „takva pravila“.
Važno je naglasiti da novinarka nije došla da snima decu, nastavu, časove, niti bilo kakav sadržaj koji bi zadirao u privatnost učenika. Akciji su prisustvovali roditelji, a predmet izveštavanja bilo je postavljanje opreme koju su roditelji finansirali i sami montirali u školskom dvorištu.
Zato se u ovom slučaju ne radi samo o pitanju da li medij može da snimi nekoliko klupa i kanti. Radi se o mnogo važnijem pitanju: kakav je odnos rukovodstva škole prema roditeljima koji svojim novcem i radom pokušavaju da poprave uslove u školi, kao i prema javnosti koja ima pravo da zna šta se dešava u ustanovi od javnog značaja.
Portal Pravo u centar zatražiće od škole pisano objašnjenje da li postoji odluka o ukidanju ili ograničavanju „đačkog dinara“, kao i pravni osnov za sprečavanje novinarke da isprati današnju akciju roditelja.
Do tada ostaje pitanje: zašto se roditeljska inicijativa, kojom je školsko dvorište dobilo novu opremu, tretira kao problem, a javnost kao neželjeni svedok?
