Veliki petak je dan strogog posta, tišine i molitve. U mnogim domovima upravo danas farbaju se vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Iako je u većem delu Srbije običaj da se jaja farbaju na Veliki petak, u nekim krajevima to se čini i na Veliki četvrtak.
Od Velikog četvrtka pa sve do Vaskrsa u pravoslavnim hramovima ne oglašavaju se crkvena zvona, jer su ona znak radosti. Umesto zvona, vreme bogosluženja i druga obaveštenja najavljuju se drvenim klepalom, što dodatno naglašava tugu i ozbiljnost dana Hristovog stradanja.
Na Veliki petak u hramovima se iznosi Plaštanica, platno sa prikazom Hristovog polaganja u grob. Ona se postavlja ispred oltara, gde joj vernici prilaze, celivaju je i u molitvi odaju poštu Hristovoj žrtvi.
Toga dana se ne služi sveta liturgija, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima iz dana Hristovog stradanja. Велики petak tako ostaje jedan od najsnažnijih i najsvetijih dana u pravoslavnoj tradiciji, uvod u vaskršnju radost koja dolazi nakon dana tuge i tišine.
