Kolonom sećanja i prigodnim programom u Jasenovcu je obeležena 81. godišnjica proboja logoraša iz tog ustaškog koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata.
Na komemoraciji pod nazivom „Sećanje za budućnost“ pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora bili su predsednik Sabora Gordan Jandroković, premijer Andrej Plenković, dok je u ime predsednika Zorana Milanovića bio šef njegovog kabineta Orsat Miljenić.
Komemorativnom skupu u Jasenovcu prisustvovalo je više ministara, među ostalim, spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, unutrašnjih poslova Davor Božinović i kulture Nina Obuljen Koržinek, gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, predstavnici naroda žrtava, antifašista, preživeli logoraši, predstavnici diplomatskog kora i političkih stranaka.
Kod spomenika „Cvet“ izveden je prigodni program u sklopu kojeg su pročitana neka od svedočanstava logoraša. Program su vodili studenti zagrebačke Akademije dramskih umetnosti, dok su molitve predvodili predstavnici pravoslavne, katoličke, jevrejske i islamske zajednice.
U Jasenovcu se prošle godine, povodom 80. godišnjice proboja logoraša, okupio kompletan državni vrh na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem koji su predvodili kolonu sećanja.
To je bio jedan od retkih događaja poslednjih godina na koji su došli i predsednik i premijer, a da se nisu izbegavali.
Oni dolaze iz različitih političkih opcija, a već godinama imaju izrazito narušene međusobne odnose, često javno razmenjuju uvrede, a proteklih godina su se uglavnom izbegavali na retkim događajima na kojima su bili prisutni u isto vreme.
Poslednjih desetak godina bilo je i puno neslaganja oko komemoracije i njenog održavanja, pa se u Jasenovac odlazilo u više kolona.
Nekoliko godina predstavnici naroda žrtava i antifašisti odvojeno su išli u Jasenovac, a pre dve godine to je učinila jevrejska zajednica koja je odbila da bude deo zvanične državne komemoracije.
Oni su tada vence položili odvojeno, kao i predstavnici opozicionih stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije.
Glavni razlog bojkota bilo je nezadovoljstvo zbog izostanka izričite zabrane ustaškog pozdrava „Za dom spremni“.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je proboju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata antifašista i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.
