Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije (SZO) više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti, saopštila je SZO.
U analizi, koja obuhvata podatke za Evropu u poslednjih 15 godina, SZO navodi da bogatije zemlje tokom vremena distribuiraju 10 puta više doza vakcina protiv gripa po osobi, od siromašnijih susednih država.
Od 2008. godine, broj primljenih doza širom Evrope je udvostručen, a do sezone 2021/2022. je svaka država članica imala nacionalni program vakcinacije protiv gripa, što Evropu čini prvom regijom u klasifikaciji SZO koja je to učinila.
Taj napredak u vakcinaciji, ipak, nije ravnomerno raspoređen širom Evrope, pokazuje istraživanje objavljeno u stručnom časopisu „The Lancet Regional Health – Europe“.
Analiza koju je sprovela evropska uprava SZO pratila je programe za vakcinaciju protiv gripa u 54 države tokom 15 sezona, od 2008. do 2023. godine i predstavlja najobimniji prikaz suzbijanja te zarazne bolesti od pandemije koronavirusa 2020. godine.
U sezoni 2022/2023. razvijene zemlje u evropskom regionu SZO su u proseku distribuirale 139.9 doza vakcine na 1.000 ljudi, a u slabije razvijenim državama 14.6.
Gripom su najpogođeniji stariji stanovnici, koji čine 70 odsto umrlih od te bolesti širom sveta, a njih 55 odsto je u razvijenijim delovima Evrope pokriveno vakcinom, dok u slabije razvijenim zemljama zaštitu ima samo pet odsto te populacije.
Od sezonskog gripa godišnje umre oko 650.000 ljudi širom sveta, dok od njega teško oboli do pet miliona ljudi.
Svetska zdravstvena skupština postavila je 2003. godine cilj da se 75 odsto starije populacije svih zemalja vakciniše protiv gripa, a to su do sada u Evropi ispunile samo Belorusija, Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, navodi se u studiji.
Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Anri Kluge rekao je povodom tih podataka da „desetostruka razlika u dostupnosti vakcine u jednom regionu treba da zabrine svakog ministra zdravlja u Evropi“.
„Ipak, dobre vesti su da to može da se reši. Znamo da su besplatne vakcine jedna od najvećih prepreka koje treba da se pređu, kao i da suzbijanje dezinformacija i izgradnja poverenja u zajednicama povećava potražnju za njima. Znamo i da zemlje sa time ne moraju da se bore same, već da im tu pomaže SZO“, dodao je on.
Razlike u nadzoru i praćenju vakcinacije i dalje ostaju veliki problem, zbog čega svaka država u regionu obuhvaćenim istraživanjem sada preporučuje da se protiv gripa vakcinišu svi zdravstveni radnici, ali to učini manje od dve trećine njih.
Takođe, manje od 30 odsto obuhvaćenih zemalja prijavljuje distribuciju vakcina hroničnim bolesnicima, poput dijabetičara i osoba sa srčanim tegobama i rakom.
Kluge je naveo da je procenat vakcinisanih porastao tokom pandemije koronavirusa, kao i da je taj trend opstao u Evropi i narednih nekoliko godina, za razliku od drugih delova sveta, gde broj vakcinisanih opada.
