Zahtev za vanrednu Skupštinu je uredno dostavljen kancelariji Saveza, sa jasno navedenim razlozima, predlogom dnevnog reda i dovoljnim brojem potpisa – još pre skoro dva meseca. Ipak, iz Saveza nema nikakve reakcije: bez poziva, bez odgovora, bez zakazane sednice.
Ovakvo postupanje ne predstavlja samo kršenje Statuta, već i otvoreno zanemarivanje volje klubova, članova Saveza, koji imaju puno pravo da traže sednicu i raspravu o pitanjima koja se tiču njihovog rada i interesa. U članu 31. jasno piše:
„Skupština se mora sazvati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva. Ako predsednik Saveza ne sazove vanrednu sednicu Skupštine, nju može sazvati onaj organ Saveza, odnosno oni članovi Saveza koji su tražili njeno sazivanje.”
Ko i zašto blokira zakazivanje Skupštine
U ovom trenutku, nameće se logično pitanje – ko i zašto blokira zakazivanje Skupštine, i kome je zapravo u interesu da se volja članstva ignoriše? Ako Savez ignoriše sopstvena pravila, kako mogu klubovi očekivati pravičan i transparentan tretman?
Ako se uskoro ništa ne promeni, klubovima ostaje da aktiviraju sledeće korake predviđene Statutom, uključujući samostalno sazivanje Skupštine i/ili pravne mehanizme zaštite svojih prava i interesa.
