Predstava govori na jednom nivou, kroz niz poetičnih, komičnih i simboličnih scena o junacima koji se kroz situacije otkrivaju i doživljavaju lične promene, a na drugom, gledalac biva lukavo uvučen u relaksirajuću mediteransku atmosferu, u kojoj lako i bez pritiska, naizgled samoinicijativno, promišlja o smislu života i postojanja, da bi na kraju, s osmehom na licu i sam doziveo katarzu.
Nakon probe, direktorka Puls teatra i jedna od glumica u predstavi Ivana Nedeljković je u razgovoru sa novinarima rekla:
“O ovoj predstavi Erol i ja pričamo još od premijere “Vrapčića”, već jedno 7-8 godina. Nadam se da će i ova predstava biti jedna fina antiratna – tragi – komična melodrama koju će, sigurna sam, svi voleti, a i malo da u ovaj naš grad koji je prepoznatljiv po uglju donesemo mediterana, miris lavande, mora, cveća, peska i celu toplotu koju smo hteli da prenesemo na scenu, a sa scene da prebacimo rampu za ljubitelje pozorišta i pre svega za naše sugrađane, jer mi ovde živimo, ovde radimo, ovde stvaramo i ljudi koji dođu sa strane uvek kažu kako je ovde lepo.”
Predstava nosi jaku poruku, o besmislu rata u ovim groznim vremenima, kada stradaju svi, najviše deca koja treba da nas naslede, kako jedan susret nakon trideset godina ponovo ima smisao.
“Poruka je apsolutno antiratna i valjda će neko videti. Neće videti oni “veliki”, oni su nedodirljivi, ali valjda će nešto dopreti do velikih na lokalima pa će, nadamo se doprineti. Ja, kao direktorka pozorišta mogu da potvrdim da su ovi divni glumci i ovaj naš podmlađen ansambl sa starijim glumcima i glumicama stvarno dali sve od sebe i da konačno imamo mušku predstavu.”
Premijeri će prisustvovati i Dunja Petrović dramaturškinja koju pamtimo sa festivala “Joakim Vujić” iz 2013. godine istakla je Nedeljkovićeva i dodala:
“Ja ovoj predstavi želim jako dugo da igra i srećna sam što sam parčence ovog komada. Što se tiče Erola, nismo sumnjali ni trenutka. On poznaje ansambl, sam je napravio podelu i muški deo ansambla je zaslužio da pokaže koliko je kvalitetan i darovit i zato je sjajna muška podela. Proces pripremanja predstave je bio jako pozitivan bez bilo kakvih nejasnoća i pamtićemo ga kao još jedan od primera da do rezultata može da se dođe sa osmehom na licu.”
Ceo komad nosi niz afirmativnih i poučnih poruka i daje utisak da traje vrlo kratko, jer se prenose na jedan vrlo šarmantan i pitak način.
“Ovo jeste životna priča i mi moramo da se vratimo pravim ljudskim vrednostima i moramo da se vratimo međuljudskim odnosima, poštovanju i uvažavanju jedni drugih i moramo da popravljamo sebe dok smo živi.” zaključuje Ivana Nedeljković.
Svedoci smo da Puls tetar niže uspehe i na domaćim i međunarodnim festivalima, na pitanje kakvi su planovi za ovu predstavu Nedeljković je odgovorila:
“To ne zavisi od nas lično, naše je da igramo što više i što češće. Igraćemo je dva puta u oktobru i dva puta u novembru. Decembar ćemo prepustiti novogodišnjoj atmosferi pa nastavljamo u januaru. Na premijeru dolaze kolege, prijatelji, pa i selektori i ova predstava će biti jedan od naša dva kandidata za naredni Festival “Joakim Vujić”, takođe i za Festival praizvedbi, a i ako ne ode, najlepše je kod kuće, jer kako ste mogli da čujete i u predstavi: “Kuća je tamo gde su zidovi i krov, a dom je tamo gde je čoveku lepo.”
Lazar Maksić koji je oživeo lik narednika Lo Rusoa se kratko osvrnuo na svoju ulogu:
“Nije bilo lako, kad se tekst pročita, a i kad se gleda iz sale, on slika jednog surovog čoveka prema svojim saradnicima i ratnim drugovima, pre svega. Mislim da je ključ bio pronaći šta je ispod te fasade i da je to njegovo treniranje strogoće tačnije njegovo prilagođavanje na situaciju. Sve do kraja priče, ovaj lik je surovi profesionalac, vojnik, ratnik sve do poslednjih scena u kojima vidimo jednog toplijeg i ljudskijeg narednika koji veruje u rat i svoju zemlju sve do pretposlednje scene.”
Maksić je iskoristio priliku i da izrazi zadovoljstvo saradnjom sa režiserom Erolom Kadićem za koju kaže da je bila divna i da jedva čeka sledeću.
“Toliko da smo dobro sarađivali i toliko nas je dobro vodio da smo indikacije shvatali u letu. Osetili smo način i stil igre i dramaturški i rediteljski.”
Pored Maksića, maestralno su oživeli likove i Aleksandar Trmčić – poručnik, Danilo Petrović – Farina, Boba Stojimirović – Kolasanti, Uglješa Spasojević – Noventa, Pero Bjeković – Stracabosko, Mihaela Stamenković – Vasilisa, Aleksandar Karić – pop, Ivana Nedeljković – baba, Jelena Cvijetić – pilot, Ivan Gospavić – Jorgos i Miodrag Stojanović – Dimitris.
Premijerno, “Mediteran” će publika moći da pogleda u četvrtak, 17. oktobra, dok će prva repriza biti odigrana već naredne večeri od 20.00 časova.
Premijera dugo očekivane predstave „Mediteran“ u Puls teatru donela je svežinu na lokalnu kulturnu scenu, ali istovremeno i otvorila gorke rasprave o stanju kulture u gradu. Dok se na sceni odvija poetična i komična priča o životu, ljubavi i ratu, izvan zidina teatra vodi se žestoka bitka za očuvanje kulture.
Antiratna poruka u senci necivilizovanog ponašanja
Predstava „Mediteran“ nosi snažnu antiratnu poruku, ali čini se da su neki građani Lazarevca zaboravili na civilizacijske vrednosti. Direktorka Puls teatra, Ivana Nedeljković, izrazila je veliko razočarenje zbog ponašanja bioskopske publike nakon renoviranja sale. Neurednost, bacanje smeća i nasilničko ponašanje samo su neki od problema s kojima se suočavaju kulturni radnici.
„Ovo smo mi. Lazarevčani. Prepotentni, uobraženi, nevaspitani, bahati i… pa, prljavi“, izjavila je ogorčena Nedeljković. Njene reči odjeknule su kao opomena, ali i kao poziv na buđenje svesti o važnosti kulture i poštovanja prema zajedničkom dobru.
Ponašanje publike ukazuje na dublje probleme u društvu. Nedostatak kulture, empatije i poštovanja prema drugima ogleda se u svakodnevnom životu, a kulturni događaji postaju žrtve takvog ponašanja.
„Više niko ne može da me ubedi da je neko drugi kriv. Krivi smo mi koji ovde radimo i koji ovakvu publiku ne izbacujemo iz objekta. Sramota za kulturu Lazarevca, sramota za (kvazi) građane, sramota za sve nas. Ne zaslužujemo mi ovakav objekat. Neko je pre 48 godina imao viziju. Nismo joj dorasli…“, ističe Nedeljković.
Šta dalje?
Pitanje je kako vratiti kulturu u središte pažnje i kako potaknuti građane da se ponašaju odgovorno u kulturnim ustanovama. Stručnjaci smatraju da je potrebno ulagati u edukaciju, podizati svijest o važnosti kulture i stvarati ambijent u kojem će se ljudi osećati dobrodošlo i poželjno u kulturnim prostorima.
Takođe, potrebno je uvesti strožije mere kako bi se spriječilo neprimereno ponašanje u kulturnim ustanovama. To podrazumeva veći broj redara, zabranu unosa hrane i pića, kao i edukaciju publike o pravilima ponašanja.
Premijera predstave „Mediteran“ pokazala je da kultura u Lazarevcu ima svetlu budućnost, ali istovremeno i da je potrebno mnogo truda kako bi se ona sačuvala i razvijala.
