Danas neću ući u svoju učionicu, neću raditi sa svojim đacima, neću se baviti svojim poslom koji mnogo volim, jer sam, kao i većina mojih kolega, u štrajku na koji nas je naterala vlast svojim lažima i decenijskom nebrigom o obrazovanju.
Plate ispod republičkog proseka, razvaljene škole, eksplozija nasilja, direktive bez smisla, favorizovanje podobnih stranačkih ljudi i potpuna degradacija stručnjaka – za nas to nisu samo opisi stanja već naš život. Žrtve tog sistematskog urušavanja obrazovnog sistema nismo samo mi; žrtve su pre svega naša deca, koja budućnost planiraju negde drugo. Svake godine sve više mojih maturanata mi to kaže, i to je najveći poraz celog društva.
Uprkos svemu, svi mi učitelji, nastavnici, profesori i pedagozi borimo se za svako dete jer znamo da je znanje jedina moć koju im niko ne može oduzeti. I zato, danas dok budete gledali medijske izveštaje o protestu prosvetara, dok ministarka Đukić Dejanović bude objašnjavala koji procenat škola je danas obustavio rad, shvatite da mi danas držimo čas i podsećamo sve naše đake da se domovina brani znanjem i lepim vaspitanjem, a ne preplaćenim naoružanjem i lažnim obećanjima.
Od toga kako ćemo savladati ovu lekciju zavisi budućnost nas prosvetara, ali i svih naših đaka. A poruka za ove na vlasti koji nas uporno vređaju je da smo i pored svega tu, da nas ne mogu poniziti jer mi na to ne pristajemo, da svoj posao i sve naše đake volimo i da baš zbog njih štrajkujemo.
Tijana Šerbula, nastavnica i član Stranke slobode i pravde
