Studenti pešače ka Kragujevcu, u subotu protest „Sretnimo se na Sretenje“
Studenti iz svih delova Srbije nastavili su pešačenje ka Kragujevcu, gde je za subotu, 15. februara, planiran protest pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“.
Kolone studenata iz Niša, Beograda i Novog Sada krenule su pre tri dana određenim rutama, dok su im se u međuvremenu pridružili studenti iz Čačka, Užica i drugih gradova bližih Kragujevcu. Njihov put obezbeđuje policija, a građani duž rute dočekuju ih su sa hranom, pićem i drugim potrepštinama.
Očekuje se da Čačanski studenti danas stignu u Knić, gde će prespavati, a sutra nastaviti ka Kragujevcu preko Ravnog Gaja i Dragobraće.
Za studente koji stižu u Kragujevac obezbeđen je smeštaj u organizaciji lokalnih studenata, dok su građani Kragujevca na društvenim mrežama ponudili dodatne kapacitete zbog popunjenosti hotela i hostela u gradu. Tokom protesta i planiranih blokada, nadležni su najavili postavljanje kontejnera, toaleta, kao i prisustvo hitne pomoći i vatrogasnih ekipa. Beogradski taksisti već su najavili dolazak u Kragujevac kako bi studente nakon okupljanja vratili u njihove gradove.
Paralelni skup u Sremskoj Mitrovici
Istog dana kada i studentski protest, u Sremskoj Mitrovici održaće se i skup, koji je prvobitno planirano da bude održan u Novom Sadu. Skup ispred Sportsko-poslovnog centra „Pinki“ počeće u 16 časova, a na njemu će se obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Očekuje se i donošenje Deklaracije o Vojvodini u Srbiji, koja, prema rečima predsednika, potvrđuje teritorijalnu celovitost države.
Vučić je građane pozvao putem medija i društvenih mreža da prisustvuju ovom skupu i zajednički obeleže Dan državnosti Srbije. „Dođite da zajednički pokažemo snagu Srbije. Vi ste naša snaga i zajedno i ujedinjeni možemo sve. Živela Srbija“, poručio je predsednik.
Dan državnosti Srbije obeležava se 15. i 16. februara u znak sećanja na početak Srpske revolucije 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine u Kragujevcu. Ovaj praznik simbolizuje borbu za slobodu i nezavisnost.
Sretenjski ustav – prvi korak ka modernoj Srbiji
Sretenjski ustav, donet 1835. godine u Kragujevcu, bio je prvi ustav Kneževine Srbije i jedno od najnaprednijih pravnih akata tog vremena. Njegov glavni autor bio je Dimitrije Davidović, koji je ustav kreirao pod uticajem francuskog i belgijskog ustava. Dokument je uveo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, garantovao građanska prava i slobode, ukinuo feudalne odnose i ropstvo, što ga je činilo izuzetno naprednim za tadašnje prilike.
Međutim, zbog pritiska velikih sila – Turske, Rusije i Austrije – Sretenjski ustav je suspendovan samo 55 dana nakon usvajanja. Ipak, ostao je simbol težnje Srbije ka demokratizaciji i pravnoj državi, a njegov značaj se i danas prepoznaje kroz obeležavanje Dana državnosti.
Interesantno je da je Sretenjski ustav prvi pravni akt u Srbiji koji je uveo zvaničnu državnu zastavu i grb, a takođe je sadržavao odredbe o ljudskim pravima koje su bile retkost u tadašnjoj Evropi. Njegova progresivnost nadmašivala je mnoge ustave susednih i evropskih država tog perioda, što ga je učinilo jednim od najznačajnijih dokumenata u srpskoj istoriji.
