Papa Lav XIV upozorio je danas u Parizu tokom zvanične posete Francuskoj da „raj mašina“ može da ugrozi čovečanstvo.
U govoru pred predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i diplomatama u Jelisejskoj palati, papa je govorio o naučnom napretku, životu i ljudskim pravima.
Osvrnuvši se na ratove u Evropi i na Bliskom istoku, ponovo je istakao protivljenje Vatikana nuklearnom naoružanju i ocenio da je doktrina nuklearnog odvraćanja pogrešna, jer samo podstiče trku u naoružavanju.
„Mir nije ravnoteža moći, on se, naprotiv, gradi iz dana u dan kroz dijalog i pravdu“, rekao je papa Lav XIV.
On je stigao u Pariz na početku četvorodnevne posete Francuskoj gde je zbog strogog pristupa sekularizmu, utkanog u Ustav, Katolička crkva izgubila uticaj na etička pitanja.
Crkvena zvona širom Francuske oglasila su se kada je papin čarter-avion sleteo na pariski aerodrom Orli.
Topla dobrodošlica ukazala je na iznenađujući nivo interesovanja za posetu Lava, prvu posetu nekog pape Francuskoj posle 18 godina.
Predviđeno je da Lav kasnije održi govor u sedištu Uneska, služi večernju molitvu u nedavno ponovo otvorenoj katedrali Notr Dam, a zatim predvodi veliko bdenje mladih na jednom pariskom stadionu. U subotu će papa služiti misu na centralnom pariskom trgu Konkord.
Portparolka pariske policijske prefekture Elen Denešer navela je da su uvedene mere bezbednosti kao tokom Olimpijskih igara 2024, uključujući antiterorističke aktivnosti, angažovanje konjičke policije, stručnjaka za deminiranje, sprečavanje leta dronova.
Danas je samo u Parizu predviđeno angažovanje 14.000 policajaca, žandarma i vojnika, kao i 2.500 vatrogasaca.
Za Makrona, poseta pape predstavlja svojevrsnu krunu aktivnosti, tim više jer je prethodni papa Franja tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata više puta odbio da dođe u zvaničnu posetu Francuskoj.
„Za predsednika Republike poput Makrona koji je pri kraju svog mandata, može biti važno da se nađe uz papu i pridobije deo njegove popularnosti. To nije novina“, smatra Šarl Mersije, direktor studija istorije i sociologije katolicizma na pariskom univerzitetu EPHE.
Makronu je do kraja mandata ostalo još sedam meseci, a podrška mu je blizu istorijskog minimuma zbog sve veće skupoće i rasta državnog duga, budžetskog deficita i pogoršanja kvaliteta javnih usluga.
Makronov kabinet je saopštio da će sastanak s papom biti prilika za razgovor o svetskim izazovima, poput klimatskih promena i veštačke inteligencije, a i o evropskim i drugim međunarodnim pitanjima.
Očekuje se da će teme biti i nega starih pred kraj života i zaštita dece.
Čini se da je Lav veoma zainteresovan da istakne hrišćanske korene Evrope i pokuša da promoviše poruku crkve o vrednosti i dostojanstvu ljudskog života u zemlji u kojoj je pravo na abortus uneto u Ustav 2024. godine i nedavno usvojen zakon koji omogućava da se nad odraslim osobama sa neizlečivim bolestima izvrši eutanazija.
Francuska katolička jerarhija se oštro protivila ovim merama, u skladu sa katoličkim učenjem da se ljudski život mora štititi i braniti od začeća do prirodne smrti.
Međutim, francuska jerarhija je izgubila značajan deo uticaja tokom sekularizacije širom Zapadne Evrope, kao i zbog krize kredibiliteta nastale u suočavanju Francuske sa nasleđem svešteničkog seksualnog zlostavljanja vernika.
Francuski specifičan model sekularizma – laicitet (laïcité) i upisan u Ustav, garantuje slobodu verovanja ili neverovanja, kao i slobodu upražnjavanja religije, pod uslovom da se time ne narušava javni red.
Taj model zahteva od države da ostane neutralna prema svim religijama.
Ključna pravila definisana su zakonom iz 1905. godine, čiji je prvenstveni cilj bio da se država distancira od tada jakog uticaja Katoličke crkve.
