Nov zakon Portugalije o zabrani pokrivanja lica u javnosti, koja obuhvata i pokrivanje iz verskih razloga, izazvao je kritike organizacija za građanske slobode i pravnih organizacija.
Odeljenje međunarodne organizacije Amnesti internešenel u Portugaliji je zakon ocenilo kao diskriminatorni, tvrdeći da nesrazmerno pogađa muslimanke koje nose nikab ili burku, i upozorio da bi moglo da ugrozi slobodu veroispovesti i izražavanja, dok bi istovremeno te žene izguralo iz javnog života.
Portugalska advokatska komora i Visoki savet javnog tužilaštva takođe su izneli primedbe, a Portugalsko udruženje žena advokata dovelo je u pitanje ustavnost zakona.
Portugalsko Ministarstvo unutrašnjih poslova još nije detaljno objasnilo kako će se zakon sprovoditi, ali zvaničnici upozoravaju na to što će policajci po svojoj volji odlučivati o novčanom kažnjavanju prekršilaca.
Svako ko na javnom mestu bude imao pokriveno lice, može biti kažnjen novčanom kaznom od 150 do čak 3.000 evra.
Pristalice zakona odbacuju optužbu za diskriminaciju, napominjući da on direktno ne pominje islam ili bilo koju religiju, već se umesto toga široko primenjuje na bilo koju odeću koja skriva identitet u javnosti.
Izuzeci od zabrane su ugrađeni u zakon – dopušteno je prekrivanje lica iz zdravstvenih, profesionalnih, umetničkih ili zbog lošeg vremena, a dopušteno je i u verskim objektima, diplomatskim prostorijama i u avionima – iz higijenskih razloga.
Portugalija se tim zakonom pridružila rastućoj grupi evropskih zemalja koje su ograničile pokrivanje lica u javnosti. Francuska je bila prva koja je to učinila, zabranivši velove koji prekrivaju celo lice 2011. godine, a kasnije te godine je to učinila i Belgija. Bugarska je sledila taj primer 2016. godine, a Austrija 2017. godine. Luksemburg i Danska su uveli slične zabrane 2018. godine, a Holandija je 2019. godine ograničila nošenje maski za lice na nekim javnim mestima, uključujući škole, bolnice i javni prevoz.
Pristalice tih zakona, uključujući mnoge na političkoj desnici širom kontinenta, tvrde da oni štite društvenu koheziju, javnu bezbednost i mogućnost građana da budu identifikovani. Kritičari tvrde da takve mere koje nesrazmerno ciljaju muslimanke, mogu podstaći šire antiislamsko raspoloženje.
Predsednik Portugalije Antonio Žoze Seguro koji je potpisao taj zakon je rekao da je svestan da je pokrivanje lica društveno i kulturno osetljivo pitanje, ali da je otkriveno lice stub društvenog poverenja i „centralni element ljudskog identiteta i komunikacije“.
