Kodeks novinara Srbije unapređen: Fokus na dostojanstvo, privatnost, društvene mreže i veštačku inteligenciju
Krajem prošle godine, na godišnjoj skupštini Udruženja novinara Srbije (UNS), usvojen je novi Kodeks novinara i novinarki Srbije, koji je odmah stupio na snagu. Ovaj važan dokument prethodno je prihvatilo i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), čime je postignut široki konsenzus o etičkim standardima profesije. Novi Kodeks donosi značajne promene i dopune, prilagođavajući novinarski rad izazovima i mogućnostima digitalnog okruženja.
Poštovanje dostojanstva u fokusu
Jedno od ključnih novih poglavlja posvećeno je poštovanju dostojanstva. Radna grupa koja je pripremala Kodeks ocenila je da je poštovanje dostojanstva u medijskoj praksi često potcenjeno, kako kada su u pitanju žrtve nesreća, tako i javne ličnosti. Ovo poglavlje obuhvata smernice za izveštavanje o maloletnicima, osobama sa invaliditetom, nacionalnim manjinama i LGBT populaciji. Uvedena je i nova odredba koja zabranjuje izveštavanje sa sahrana, izuzev u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti.
Rodna ravnopravnost i privatnost
Novi Kodeks insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika i ravnomernom uključivanju sagovornika različitih grupa, uzimajući u obzir rod, etničko poreklo, starosno doba i seksualnu orijentaciju. Unapređeno je i poglavlje o poštovanju privatnosti, sa preciznijim definicijama javnih ličnosti i jačom zaštitom ličnih podataka od neovlašćene upotrebe i prosljeđivanja.
Odgovornost i nezavisnost novinara
Poseban akcenat stavljen je na odgovornost novinara i obavezu negovanja etike javne reči. Kada je reč o nezavisnosti, Kodeks ne štiti samo od političkih pritisaka, već i od korporativnih interesa, ne samo vlasnika medija, već i drugih potencijalnih uticaja sa strane.
Društvene mreže i veštačka inteligencija – izazovi modernog doba
Kodeks se bavi i izazovima koje donose društvene mreže. Definisana su pravila o korišćenju sadržaja sa ovih platformi, uz obaveznu saglasnost osobe čije se fotografije i zapisi prenose, osim u slučajevima pretežnog javnog interesa. Takođe, nalaže se zaštita identiteta drugih osoba koje se mogu pojaviti u tim sadržajima. Važno je istaći da se društvene mreže tretiraju kao bilo koji drugi izvor informacija.
Još jedna značajna novina odnosi se na upotrebu veštačke inteligencije (VI). Urednici su odgovorni i za sadržaje kreirane uz pomoć VI, a mediji su dužni da obaveste javnost o tome u kom delu i u kojem obimu je VI korišćena.
Transparentnost i moderacija komentara
Kodeks se bavi i pitanjem komentara čitalaca. Mediji su dužni da obaveste javnost o načinu moderacije komentara, odnosno da li će se koristiti prethodna ili naknadna moderacija.
Temeljne vrednosti ostaju iste
I novi Kodeks, kao i prethodni, naglašava ključne vrednosti novinarstva: istinitost, odgovornost, sprečavanje sukoba interesa, poštovanje dostojanstva, privatnost, časna sredstva i poštovanje autorstva.
Prilagođavanje novoj realnosti
Prethodni Kodeks usvojen je 2006. godine. Razvoj interneta i digitalnih tehnologija značajno je promenio rad novinara, što je dovelo do potrebe za prilagođavanjem Kodeksa novoj medijskoj realnosti i uvođenjem pravila koja se odnose na nove etičke dileme. Na izmenama je radila radna grupa koju su činili stručnjaci iz oblasti novinarstva i medija: prof. dr Snježana Milivojević, Tamara Skrozza, Olivera Milošević, Kristina Kovač Nastasić, Nevena Martinović, Nadežda Budimović i Nino Brajović.
