Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) u Skupštini Srbije, Peđa Mitrović rekao je danas da „sistem“ koji je čitavu deceniju subvencijama kupovao privredni rast, danas kupuje vreme novcem građana koji će biti isplaćen kao pomoć i koji će vratiti posle izbora.
„To nije pomoć niti briga za građene, već predizborni ček za Srpsku naprednu stranku (SNS), a za građane pozajmica koju oni daju samima sebi, a kamatu naplaćuje inflacija“, rekao je Mitrović u Skupštini Srbije tokom rasprave o rebalansu budžeta za 2026. godinu, a saopštila ta stranka.
Istakao je da je tokom i posle „korone“, država „ovako kako i sada planira, samo u većem obimu, neselektivno delila novac građana samim građanima, kao da ga je lično obezbedila vladajuća partija i time pokrenula najveću inflatornu epizodu u poslednjih dvadeset godina“.
Dodao je da je „sve što je država jednom rukom dala, inflacija je drugom uzela – pojela je upravo onaj životni standard koji je trebalo da zaštiti jer populizam uvek dolazi sa kamatom“.
Statistika, prema njegovim rečima za celu deceniju pokazuje da su rezultati aktuelne vlasti, u poređenju sa uporedivim zemljama, tek prosečni i da ni po jednom parametru ne odskaču značajno od trendova koji su bili u celoj Evropi.
„Bruto domaći proizvod (BDP) je porastao ne tri puta kako vlast tvrdi, nego samo 40 odsto. Ispred Srbje su Poljska, Litvanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, BH i Hrvatska. Srbija – šampion rasta, kako tvrdi vlast, a onda čitavu deceniju samo običan prosek“, rekao je Mitrović.
Dodao je da je dosadašnji model rasta Srbije „udario u zid“, i to danas više ne govori samo opozicija, iako je, kako je naveo, SSP prvi na to upozoravao, a danas govore i Svetska banka i MMF.
Svetska banka, prema njegovim rečima, „kaže da model koji se oslanjao na radno intenzivne strane investicije koje je država još subvencionisala i na jeftin rad – mora da se menja“.
„Rast (privredni) je sa 3,9 odsto u 2024. pao na svega dva odsto u 2025, a srednjoročno Svetska banka vidi Srbiju na tek tri-četiri odsto. A dugoročno, bez zaokreta – ni toliko. Umesto da životni standard Zapada sustignemo u jednoj generaciji, kako su to uspešno uradile države Centralne i Istočne Evrope, ukoliko aktuelna vlast nastavi da vlada, biće potrebno duplo više – dve generacije da se završi proces konvergencije“, rekao je Mitrović.
Naveo je da aktuelna vlast 10 godina nije „takla“ pitanja konurentnosti i sprovodila politiku za rast produktivnosti.
„Nikakve reforme nije sprovela. A bez rasta produktivnosti – nema ni visokih stopa rasta i boljeg kvaliteta života. Pa da pitam ministra: je li ovaj rebalans odgovor na ijednu od tih crvenih lampica? Nije. Sasvim suprotno. On dosipa gorivo u motor koji se gasi, a problem ovog motora više nije gorivo, nego snaga“, naveo je Mitrović.
Dodao je da „kalendar“ rebalansa budžeta „otkriva njegovu političku nameru, iako se vlast krije iza parole briga za narod“.
Vlada, kako je naveo, rebalans usvojila 20. avgusta, dan kasnije ide u proceduru, a 24. avgusta je počela vanredna sednica.
„Paket od 980,6 miliona evra pomoći građanima deli se tokom septembra, predsednik Republike (Aleksandar Vučić) javno kaže: izbori 18. ili 25. oktobra. Skoro milijarda evra u septembru, izbori nekoliko nedelja kasnije. Vlast to zove brigom. Svetski ekonomisti koje vlast ne čita Dornbuš. Edvards, Alesina, Nordhaus, to su izmerili i nazvali – makroekonomski populizam“, naveo je Mitrović.
Dodao je da ministar Mali brani rebalans i široka novčana davanja time da su i druge zemlje to činile.
Mitrović je rekao da je to tačno i da je i Evropa ove godine pokazala kako se to „završava“. U Danskoj je, kako je naveo, premijerka istog dana kada je parlament raspravljao o „čekovima za hranu“ za dva miliona ljudi – raspisala izbore, a opozicija je te čekove nazvala „izbornom slaninom“.
Mitrović je rekao da je rezultat te politike bio da je vladajuća stranka upisala najgori rezultat od 1903. godine jer su „samo, tamo u slobodnoj zemlji Danskoj tu meru jednoglasno raskrinkali i mediji, i opozicija, i javnost“.
„Kod nas se to neće desiti jer umesto da mediji sa nacionalnim frekvencijama, koje su nacionalno javno dobro, kritikuju vlast, oni zajedno sa predstavnicima vlasti u putujućem cirkusu obilaze zaboravljenu unutrašnjost, gde se ljudi u muci obraćaju jednom čoveku koji nije nadležan ni za jedan resor, a on im, nenadležan, obećava da će sve rešiti. Kod nas javnost nema gde da postavi pitanje – jer su i pitanje i odgovor unapred izdiktirani sa Andrićevog venca“, rekao je Mitrović.
Dodao je da Vlada Srbije „paket“ brani jednom rečju – „briga“, a briga se ne meri na dan uplate, nego onim što država radi preostala 364 dana. Penzioner će, kako je istakao, u septembru dobiti 35.000 dinara i to je za njega stvaran novac, ali već u oktobru vraća se svojoj staroj penziji, svom starom domu zdravlja i listi čekanja koja postoji i kad izbora nema.
„Na toj listi, u ovom trenutku, stoji čovek koji na protezu kolena čeka od novembra 2020 – šest godina da ponovo prohoda. Lako je biti velikodušan jednom godišnje, teško je biti pravedan svih 365 dana. Zato danas ne glasamo o 6.000 ili 35.000 dinara. Glasamo o tome odakle će doći sledeća decenija srpskog rasta, da li ćemo ga svaki put kad model stane iznova kupovati potrošnjom, ili ćemo ga konačno početi da stvaramo produktivnošću, konkurencijom, investicijama, znanjem i institucijama“, rekao je Mitrović.
Dodao je da rast, koji se kupuje, traje do sledećih izbora, a rast koji se stvara ostaje i kada izbori prođu.
