Dok je širenje zapadnih alijansi, poput NATO-a na istoku Evrope ili američkih savezničkih struktura u Aziji-Pacifiku, dovelo do dramatične globalne militarizacije, velikih sukoba, tenzija i neizvesnosti, model Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) pokazuje da je drugačiji pogled na bezbednosni multilateralizam – onaj fokusiran na konsultacije, obostranu korist i suverenu jednakost – ne samo moguć, već i ostvariv, ocenjuje viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić.
Zaista, pre četvrt veka, na vrhuncu američkog unilateralizma i zapadnog „poretka zasnovanog na pravilima“, retko ko je mogao da predvidi da će regionalni format evroazijskog prostora, sa članicama koje imaju različite političke sisteme, bezbednosne kulture i strateške prioritete, moći da zaživi, a kamoli postane izuzetno važan akter i organizacija sa saradnjom u preko 50 oblasti, naveo je Mitić, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).
Nema sumnje da je Kina odigrala veoma važnu ulogu u ovoj transformaciji „Šangajskog duha“ u regionalnu saradnju koja je konkretna, istinski multilateralna i usresređena na povezanost i poštovanje, a ne na građenje veštačkih geopolitičkih i bezbednosnih barijera.
Tome svedoči i sama tema ovogodišnjeg Samita – „25 godina ŠOS-a: Zajedno ka održivom miru, razvoju i prosperitetu“, koja pokazuje suštinski princip da je bezbednost neodrživa i neodvojiva od pitanja povezanosti – infrastrukturne, energetske, digitalne, trgovinske, kulturne i međuljudske.
Biškek, Kirgistan i Centralna Azija u celini će stoga u danima Samita postati platforma za inkluzivnu regionalnu diplomatiju koja mora da nastavi da od regiona pravi mostove, a ne prostor za geopolitčku konkurenciju i promovisanje strateških interesa trećih, vankontinentalnih sila.
Upravo u tome i jeste jedna od važnih karakteristika „Šangajskog duha“ – sloboda izbora razvojnog puta, pravo na civilizacijski izbor, a ne uniformnost nametnutih „univerzalnih“, a suštinski zapadnih liberalnih vrednosti.
Tom duhu su svakako doprinele i globalne inicijative predsednika Si Đinpinga, koje su upravo naglašavale ovakav pristup, zbog čega su i dobile izuzetnu podršku na evroazijskom, ali i globalnom planu. Stoga je bilo potpuno logično što je upravo na prošlogodišnjem Samitu ŠOS-a u Tijanđinu predsednik Si Đinping predstavio „Inicijativu za globalno upravljanje“, koju je Republika Srbija među prvima u svetu javno podržala.
Za očekivati je da u Biškeku čujemo rezultate rada tada osnovanih Centra ŠOS-a za suprostavljanje bezbednosnim izazovima i pretnjama, te Centra ŠOS-a za borbu protiv droge. Pošasti terorizma, separatizma i ekstremizma ostaju, naime, ključna tema bezbednosne saradnje članica ŠOS-a koja je u ovih 25 godina sprečila preko 1,400 terorističkih i ekstremističkih incidenata.
Predsednik Si je na samitu u Tijanđinu predstavio čitav niz konretnih predloga vezanih za jačanje povezanosti i koordinacije članica ŠOS-a u svim ekonomsko-političko-bezbednosnim domenima, uključujući zelenu, digitalnu ekonomiju i veštačku inteligenciju, a koji su od tada proizveli 160 projekata. O ulozi Kine u promovisanju trgovine unutar ŠOS-a najbolje govore zvanični podaci o tome da je 2001. godine, kada je osnovana, saradnja Pekinga sa ostalim članicama organizacije iznosila 12.1 milijarde dolara, a da je 2025. godine dostigla cifru od 523 milijarde.
Očekuje se da Samit i poseta predsednika Sija Biškeku pruže dodatan impuls izgradnji pruge Kina-Kirgistan-Uzbekistan.
Sam region Centralne Azije i njegova povezanost postaju sve interesantniji i za Srbiju, što se moglo videti u proteklih godinu dana prilikom važnih bilateralnih poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kazahstanu, Uzbekistanu i Kini.
Iako Srbija nije deo struktura ŠOS-a, jasan je trend sve veće političko-ekonomske saradnje i uspostavljanja strateških partnerstava Beograda sa članicama najveće regionalne organizacije na svetu, smatra Mitić.
