Evropska unija i predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozdravili su usvajanje prvih amandmana na Ustav Crne Gore posle 13 godina, ocenjujući da široka podrška vlasti i opozicije pokazuje političku zrelost i predstavlja važan korak ka završetku pregovora o članstvu u EU, istovremeno navodeći da će pravi značaj reforme zavisiti od njene primene.
Za amandmane je glasalo 68 poslanika, dok nije bilo glasova protiv niti uzdržanih, što je omogućeno dogovorom parlamentarne većine i većine opozicije.
Amandmanima se, između ostalog, menja sastav Sudskog saveta tako da ministar pravde više nije njegov član, dok se povećava broj sudija u tom telu.
Sudski savet će imati devet članova – predsednika Vrhovnog suda, pet sudija koje bira Konferencija sudija i četiri ugledna pravnika koje bira Skupština.
Promene se odnose i na sastav i izbor Tužilačkog saveta i preciznije ustavno definisanje položaja ovog tela. Četiri ugledna pravnika u Sudskim savetima biraće Skupština kvalifikovanom većinom, odnosno dvotrećinskom većinom u prvom krugu, a većinom od tri petine ako takva podrška nije obezbeđena.
Cilj ovih rešenja, prema obrazloženju reforme, jeste smanjenje političkog uticaja na pravosuđe i jačanje institucionalne nezavisnosti sudstva i državnog tužilaštva, što je jedan od dugogodišnjih zahteva Evropske komisije u pregovorima sa Podgoricom.
Amandman koji se odnosi na Centralnu banku sada eksplicitno utvrđuje da je CBCG autonomna i nezavisna organizacija koja za svoj rad odgovara Skupštini, dok će njen položaj i funkcionisanje biti regulisani posebnim zakonom.
Ova promena trebalo bi da približi crnogorski ustavni okvir pravilima Evropske unije o nezavisnosti centralnih banaka i Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, i važna je za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.
Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Zatler ocenio je da su usvajanjem amandmana parlamentarna većina i opozicija nastavili da pokazuju političku zrelost i spremnost za saradnju kada su u pitanju reforme vezane za članstvo u EU.
Zatler je rekao da ustavne promene predstavljaju snažan korak ka jačanju nezavisnosti institucija i približavaju Crnu Goru zatvaranju pregovaračkih poglavlja 17 i 23, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava.
Međutim, rekao je da posao nije završen i da politički akteri moraju nastaviti da sarađuju na sprovođenju reformi, uključujući kadrovsko popunjavanje institucija i usvajanje propisa koji bi trebalo da omoguće sprovođenje novih ustavnih rešenja.
Sličnu poruku poslao je i kabinet predsednika Jakova Milatovića, navodeći da usvajanje ustavnih amandmana predstavlja napredak na evropskom putu, ali da će sledeći i ključni korak biti njihova puna i dosledna primena.
Kancelarija predsednika je ocenila da široka parlamentarna podrška pokazuje da je moguće postići politički konsenzus o pitanjima od strateškog interesa za državu, ali je upozorila da samo usvajanje novih normi neće biti dovoljno za jačanje poverenja građana u institucije.
Rezultati reforme, kako je navedeno, moraće biti vidljivi kroz efikasnije i nezavisnije institucije, veću pravnu sigurnost i merljiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Usvojeni amandmani predstavljaju drugi paket izmena Ustava Crne Gore od kada je najviši pravni akt nezavisne države usvojen u oktobru 2007. godine i prve ustavne amandmane u poslednjih 13 godina.
Proces izmene Ustava pokrenut je nakon političkog dogovora između vlasti i dela opozicije, uz posredovanje i podršku Delegacije EU. Parlament je podržao pokretanje postupka početkom jula, a 9. jula je utvrdio nacrt amandmana, nakon čega je održana jednomesečna javna rasprava.
Tokom rasprave, deo pravne i nevladine javnosti izrazio je primedbe na određena rešenja, posebno na raspodelu ovlašćenja unutar pravosudnog sistema. I vlada i opozicija su izrazile rezerve tokom parlamentarne rasprave, upozoravajući na potrebu da se obezbede odgovarajući mehanizmi za kontrolu ovlašćenja predsednika Vrhovnog suda i Vrhovnog državnog tužioca.
Uprkos ovim razlikama, amandmani su dobili podršku koja je znatno iznad ustavnog zahteva, što su zvaničnici EU istakli kao još jedan primer sposobnosti crnogorskih stranaka da postignu širi dogovor o reformama vezanim za članstvo.
Crna Gora pregovara o članstvu u EU od 2012. godine i nastoji da zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja do kraja 2026. godine, sa političkim ciljem da postane član Unije 2028. godine. Vladavina prava i nezavisnost institucija ostaju među ključnim oblastima u kojima Brisel procenjuje spremnost zemlje za članstvo.
