„Videvši da niko ne zastupa osobe sa invaliditetom i da institucije nemaju sluha za naše probleme, okupili smo se ne bi li nešto promenili na tom polju. Cilj udruženja je okupljanje što većeg brojnih ugroženih slojeva društva i pružanje pomoći kako bi se oni uspešno integrisali, uz sve druge vidove podrške“, ističe Mijailović na samom početku.
Iako se broj aktivnih članova kreće između dvadeset i trideset, ta brojka je konstantno fluidna usled zdravstvenih okolnosti i odliva ljudi. Udruženje nastoji da pruži doprinos u svim humanitarnim akcijama na teritoriji opštine i šire. Međutim, osnivač naglašava da javnost često nema sluha za specifična ograničenja sa kojima se ovi ljudi suočavaju: „Mnogi ne shvataju da su članovi uglavnom lica sa teškim zdravstvenim tegobama i da ne mogu fizički da budu prisutni svuda, ali mi i pored toga dajemo maksimalan doprinos u skladu sa svojim mogućnostima – bilo finansijski, bilo strateški.“
Među ključnim rezultatima rada izdvaja se projekat realizovan u saradnji sa udruženjem „Marginasto“, kojim je obezbeđeno postavljanje tri zvučna semafora na frekventnim lokacijama u gradu. Iako su sve obaveze sa strane organizacije ispunjene, čekanje na potez Ministarstva saobraćaja odvija se u zakonskom roku od dve godine. Pored toga, predata je inicijativa za ugradnju tri lift platforme u Gradskoj biblioteci, Modernoj galeriji i Centru za kulturu, čime bi se konačno deblokiralo učešće ovih ljudi u kulturnom životu Lazarevca.
Ipak, rad na terenu oslikava duboku podeljenost društva. Dok obični građani često pokazuju empatiju i solidarnost, diskriminacija i hladna ravnodušnost ostaju svakodnevica. Još veći udarac predstavlja potpuno odsustvo sluha sa opštinskih adresa. Prema Mijailovićevim rečima, za protekli period zabeležen je tek jedan protokolarni susret sa čelnicima opštine povodom Međunarodnog decembarskog praznika, dok je svaka suštinska saradnja izostala.
„Nažalost, nemamo nikakvu podršku opštine. Za dve i po godine postojanja imali smo samo jedan prijem kod tadašnje zamenice, a sadašnje predsednice opštine gospođe Pejović, povodom 3. decembra, i sem toga ništa. Ona se bar setila, za razliku od svih ostalih“, naglašava naš sagovornik.
Svakodnevno funkcionisanje opterećeno je hroničnim nedostatkom finansija i adekvatnog prostora. S obzirom na to da je kretanje članova otežano, pronalaženje uslovnih lokacija bez pomoći lokalne samouprave predstavlja nemoguću misiju. Uprkos tome, udruženje uspeva da obezbedi stručnu pomoć kroz angažovanje defektologa, surdologa i sopstvenog pravnog tima.
Naredni period doneće jasan fokus na finansijsku konsolidaciju, nastavak borbe za prilagođavanje gradske infrastrukture poput trotoara, rampi i semafora, kao i zahtev usmeren ka institucijama za uvođenje organizovanog prevoza do lekara, obrazovnih ustanova i posla. Uporedo sa tim, nastaviće se kampanje podizanja svesti javnosti i insistiranje na primeni zakonskih kvota o obaveznom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u javnom sektoru.
Poruka koju Mijailović upućuje javnosti jeste nedvosmislena: stvaranje jednake i pravedne sredine počinje prihvatanjem činjenice da su osobe sa invaliditetom ravnopravni članovi društva. Svaki pojedinac i lokalna zajednica moraju preuzeti svoj deo odgovornosti kako Lazarevac više ne bi bio grad nevidljivih prepreka, već mesto prilagođeno svakom čoveku.
- Ukoliko želite da podržite rad udruženja „Panakeja“ i pomognete njihove dalje akcije, uplatu možete izvršiti na žiro-račun 170-3006126400-69, sa svrhom uplate „Donacija za rad udruženja“. Svaka pomoć je od izuzetnog značaja za ostvarivanje njihovih ciljeva i stvaranje boljeg društva za sve nas.
