AUTOR: Vjosa Cerkini
Sukob Srbije i Kosova dostigao je vrhunac 1999. godine kada je NATO intervenisao u sukobu između Srba i kosovskih Albanaca, okončavši Miloševićevu politiku ljudskih prava protiv Albanaca na Kosovu. Kao rezultat toga, Kosovo je 2008. proglasilo svoj suverenitet, koji Srbija nikada nije priznala. Od tada, sukob između Srbije i Kosova kontinuirano uključuje međunarodna tela kao što su UN, EU i SAD. Međutim, nije došlo do dogovora, niti normalizacije odnosa uprkos međunarodnom angažmanu. Srbija ne priznaje kosovske diplomate, a Kosovo ne priznaje ni srpske diplomate.
Interesovanje za međusobno učenje jezika ostaje individualno pitanje. Srbi i Albanci su ili jednostavno zainteresovani ili imaju konkretne razloge za učenje jezika jedni drugih. U Beogradu mnogi nastavnici nude i kurseve albanskog jezika. Prilika da Srbi u Srbiji nauče albanski je VOC UP platforma, koja je dostupna kao aplikacija i na albanskom i na srpskom jeziku. Interesovanje Srba za učenje albanskog uključuje razloge poput strasti Angele Marković prema egzotičnim jezicima ili praktične potrebe poput onih Milice Živić, kojoj je za rad potreban albanski jezik. Milica je radila kao novinarka i često putuje na Kosovo. „Sviđa mi se jezik i potreban mi je za intervjue, pa sam počela da ga učim i uživam u njemu“, kaže mlada novinarka.
U Beogradu se sa albanskim jezikom može raditi kao istraživač, prevodilac, nastavnik, a u medijima kao novinar. Za obe strane je iznenađujuće da su mladi ljudi počeli da uče jezike jedni drugih, prema perspektivama obe zemlje.
Iako se rat desio pre 25 godina, jezik za to nije kriv. Oni žive u obe zemlje kao susedi, kao manjine u svakom mestu. Ako jedan komšija ne može da komunicira, ne može da izrazi svoje misli, a drugi ne može da ih razume. Dakle, jezik igra ključnu ulogu u razumevanju i normalizaciji odnosa između dve etničke grupe.
„Državne mere poput zabrana ne pomažu ujedinjavanju ljudi, već ih razdvajaju. U slučaju Kosova, ovo pokazuje da nije bilo dobrog ishoda ni za jednu stranu, a obe strane i dalje pate od nacionalističke politike jer verujem da kroz razgovore možemo da komuniciramo i da jednostavno radimo dobre stvari“, kaže Srpkinja Angela Marković.
To motiviše i Miloša Vučinića na časovima srpskog na Prištinskom univerzitetu. On kaže: „Moramo da učimo jezike jedni drugih da bismo bolje razumeli. njihovu kulturu. Kroz jezik se postiže razumevanje i pomirenje“, kaže učitelj srpskog Miloš Vučinić sa Kosova.
Albanski i srpski su veoma različiti jezici. U ovim jezicima nema zajedničkih reči, iako su zbog prošlosti neke reči ušle u oba jezika zbog lakša upotreba drugog jezika može jednostavno doprineti razumevanju i rešavanju sukoba, kao što su zabrane, ne pomažu da se ljudi ujedine, već da se razdvoje strane, a obe strane i dalje pate od nacionalističke politike.
Ovaj članak je nastao uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost Vjose Cerkini i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
