Izraelska vojska ubrzano i daleko od očiju javnosti gradi masivni bedem koji razdvaja više od polovine Pojasa Gaze, pod njenom kontrolom, od ostatka palestinske teritorije, pokazuju satelitski snimci.
Prema dostupnim podacima, u poslednjih nekoliko meseci izgrađeno je više od 23 kilometra zemljanog bedema koji prolazi kroz palestinska naselja srušena tokom izraelske agresije.
To predstavlja više od polovine dužine Pojasa Gaze, koji se prostire na oko 40 kilometara i širok je do 11 kilometara, a tamo živi više od dva miliona Palestinaca.
Nakon što su joj predstavljeni satelitski snimci, izraelska vojska potvrdila je za AP da je izgradila fizičku barijeru duž takozvane „žute linije“, granice do koje su se izraelske snage povukle u skladu sa sporazumom o prekidu vatre sa Hamasom iz oktobra.
Prema sporazumu, koji su podržale Sjedinjene Američke Države, ta linija je trebalo da predstavlja privremenu granicu do potpunijeg povlačenja izraelskih snaga.
Međutim, kako primirje ne napreduje očekivanim tokom, deluje da se Izrael učvršćuje na tim položajima, što dodatno pojačava strahove Palestinaca da bi ta linija mogla da preraste u novu granicu.
Ni američka Centralna komanda (CENTCOM), koja je zadužena za nadgledanje primirja, niti Odbor za mir, telo na čijem je čelu američki predsednik Donald Tramp i koje bi trebalo da nadgleda budućnost Gaze, nisu želeli da komentarišu izgradnju bedema.
Pored barijere, izraelska vojska je za AP saopštila da je razvila i „bezbednosnu zonu“ duž te linije, opremljenu obaveštajnim i tehnološkim sistemima. Vojska nije želela da otkrije detalje o trasi bedema niti koliko daleko planira da ga proširi.
Navela je da je cilj barijere sprečavanje infiltracije i zaštita izraelskih vojnika i izraelskih zajednica u blizini Gaze.
Od kada je sporazum o prekidu vatre stupio na snagu, Palestinci u Gazi strahuju da Izrael neće vratiti teritoriju koju trenutno kontroliše.
Ipak, mali broj njih zna za zemljane bedeme koji se sada grade oko njih, jer je približavanje tom području izuzetno opasno.
Prema satelitskim snimcima koje je dostavila kompanija Planet Labs PBC, deo mreže bedema na jugu Gaze produžen je za više od dva kilometra tokom dve nedelje ovog meseca.
Bedem je 1. jula bio dug oko 500 metara, dok je do 15. jula dostigao dužinu od oko 2,4 kilometra. Njime su odvojene ruševine grada Rafa, koji je pod kontrolom Izraela, od oblasti Muvasi, gde se nalaze neki od najvećih palestinskih šatorskih kampova.
Ukoliko se izgradnja nastavi ovakvim tempom, ovaj deo bedema bi mogao da se spoji sa najdužim postojećim delom barijere, koji se gotovo neprekidno proteže oko 17 kilometara od južnog grada Kan Junisa do područja u blizini grada Gaze na severu.
Radovi na tom delu počeli su u februaru, a satelitski snimci pokazuju da se njegovo dalje proširenje nastavlja ka jugu.
Između 21. juna i 7. jula dodato je još više od kilometar bedema, u blizini izraelske vojne baze izgrađene na ruševinama grada Bani Suhejla kod Kan Junisa.
Na krajnjem severu Gaze, nekoliko nepovezanih delova bedema proteže se neposredno uz uglavnom sravnjen grad Bejt Lahija.
Visina ovih bedema za sada nije poznata. Na pojedinim mestima čini se da se barijere nalaze i izvan takozvane „žute linije“.
Stanovništvo Gaze uglavnom je potisnuto u priobalni deo zapadno od te linije, gde većina ljudi živi u lošim uslovima u šatorskim kampovima i zavisi od humanitarne pomoći.
Na drugoj strani linije, satelitski snimci pokazuju da su izraelske snage buldožerima i eksplozivom srušile veliki broj objekata, praktično izbrisavši čitava naselja, uključujući Rafu, u kojoj je ranije živelo više od 250.000 ljudi.
Izraelske snage su izgradile nove puteve i vojne baze na ruševinama palestinskih gradova, dok je uništen i veliki deo poljoprivrednog zemljišta. Izraelska vojska tvrdi da uklanja infrastrukturu koju koristi Hamas.
„Žuta linija“ nikada nije precizno definisana, ni u sporazumu o prekidu vatre niti od strane izraelskih ili američkih zvaničnika, a na terenu je različito označavana.
Izraelska vojska je za AP saopštila da radi na jasnijem obeležavanju trase te linije kako bi se „smanjile tenzije i sprečilo povređivanje ljudi koji nisu uključeni u sukob“.
Izraelske snage ubile su Palestince koji su se približili toj liniji ili je prešli. Vojska navodi da otvara vatru na osobe za koje smatra da predstavljaju pretnju njenim vojnicima. Među poginulima su, međutim, bila i deca i drugi civili koji, prema navodima, nisu bili svesni postojanja granice.
Pojedini vojnici su izjavili da ne znaju uvek na koga pucaju i da imaju naređenja da ubiju svakoga ko pređe tu liniju.
Od početka prekida vatre izraelske snage ubile su više od 1.100 Palestinaca, uglavnom u vazdušnim i napadima dronovima širom Gaze. U istom periodu, napadi militanata usmrtili su pet izraelskih vojnika.
Rano jutros, izraelski napad u gradu Gazi usmrtio je bračni par i njihovo četvoro dece, uzrasta od šest do 13 godina, saopštila je bolnica Šifa. Izraelska vojska je navela samo da je u tom periodu izvela napad na pripadnike Hamasa u toj oblasti.
Prema sporazumu o prekidu vatre, Izrael bi trebalo da se u konačnici povuče do samih granica Gaze, dok bi njegove položaje zamenile međunarodne bezbednosne snage. Međutim, sprovođenje dogovora mesecima je u zastoju.
Bivši diplomata Ujedinjenih nacija koji sada koordinira prekid vatre okrivio je Hamas zbog neuspeha da se razoruža.
Povremeni pregovori o načinu predaje oružja nisu ostvarili značajan napredak, dok Hamas uzvraća optužbama da Izrael krši sporazum o prekidu vatre.
Rat je počeo nakon napada militanata predvođenih Hamasom na izraelske zajednice 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, a 251 osoba je uzeta kao talac. Izrael je odgovorio velikom vojnom ofanzivom u kojoj je, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, ubijeno više od 73.000 ljudi.
Ministarstvo, koje je bilo deo raspuštene vlade kojom je upravljao Hamas, vodi detaljnu evidenciju koju agencije UN i međunarodne organizacije uglavnom smatraju pouzdanom.
