Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdao je dozvolu za izvođenje pripremnih radova u okviru pripreme za izgradnju delimično ukupanog „Državnog akvarijuma“ u Parku Ušće, u Novom Beogradu, a dokument je objavljen u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP), piše danas nedeljnik „Vreme“.
Dozvola za pripremne radove odnosi se na aktivnosti koje prethode početku glavnih građevinskih radova i obuhvata pripremu terena, organizaciju gradilišta, zaštitu i presađivanje postojećih sadnica, kao i druge pomoćne radove predviđene zakonom i planskom dokumentacijom.
Protiv rešenja o izdavanju dozvole za pripremne radove može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Autor projekta akademik Branislav Mitrović za „Vreme“ je istakao da se sve pripremne aktivnosti odvijaju transparentno, ističući da je cilj projekta „stvaranje jedinstvene edukativne i kulturne celine“ na prostoru Ušća.
Akvarijum bi bio „deo šire edukativne zone koja će u narednoj fazi obuhvatiti i izgradnju Prirodnjačkog muzeja“ s „idejom da Beograd dobije moderan prostor namenjen obrazovanju, nauci, ekologiji i popularizaciji prirodnih nauka”, rekao je Mitrović.
On je naglasio da će oba objekta zajedno zauzimati manje od jedan odsto ukupne površine Parka Ušće, uz očuvanje dominantnog dela zelenih površina i javnog prostora.
„Verujem da Beograd može da dobije sadržaje koji su standard velikih evropskih gradova, a da se istovremeno sačuva karakter i otvorenost prostora Ušća”, rekao je Mitrović i dodao da se ovakav pristup „nadovezuje na urbanistički koncept Novog Beograda“.
Istakao je da su urbanisti predvođeni Nikolom Dobrovićem planirali Novi Beograd kao moderan grad u kojem se međusobno dopunjuju velike zelene površine, javni prostori i sadržaji od opšteg značaja.
„Prema toj viziji, prostor Ušća zamišljen je kao velika zelena gradska oaza obogaćena kulturnim, obrazovnim i javnim sadržajima, koja povezuje prirodne vrednosti ušća Save i Dunava sa reprezentativnim institucijama od značaja za ceo grad“, naveo je Mitrović.
Javnost je, međutim, podeljena u stavu prema izgradnji „Državnog akvarijuma“, posebno zbog nedoumica u vezi sa sadržajem tog objekta i pitanja da li koncept uključuje i „delfinarijum“.
Direktor privatnog „Javnog akvarijuma i tropikarijuma“ u Beogradu Branislav Jakovljević smatra da nije potreban „delfinarijum, ali da „Beogradu, kao naučnom i obrazovnom centru regiona, jeste potreban moderan gradski akvarijum“.
„Ipak, ostaju otvorena važna pitanja koja se odnose na sadržaj, funkciju i ukupan koncept takvog prostora“, rekao je Jakovljević za „Vreme“ i naveo da javnost mora da zna kakav će to akvarijum biti, koji će sadržaji postojati i na koji način će taj prostor doprineti edukaciji najmlađih.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović je ocenio da je problem širi od samog projekta i da je danas „ozbiljno narušeno poverenje građana u institucije“.
„Nažalost, ovaj projekat (akvarijuma) od samog početka nije pratila puna transparentnost i konsultacija s građanima“, kazao je on.
Građani, nastavio je, „preferiraju ideju otvorenog parka, u kojem su sadržaji površinski, bez puno kopanja i betona. Nikakav delfinarijum ne dolazi u obzir. Ako je investitor spreman da izmeni projekat, da se ide u pravcu naučno-obrazovnih sadržaja koji će promovisati Beograd i dunavski kulturno-ekološki sistem, onda treba o tome pričati“, rekao je Jovanović.
Kao glavni izvođač radova na projektu angažovana je turska kompanija Ronesans Holding, dok je za razvoj i planiranje sadržaja budućeg akvarijuma zadužena američka kompanija ICM.
Na prostoru Ušća, na mestu gde je planirana izgradnja akvarijuma, još u februaru je postavljena zaštitna barijera radi početka istražnih radova.
Aktivisti navode da je po dostupnoj planskoj dokumentaciji predviđeno uklanjanje 28 zrelih stabala zbog gradnje akvarijuma, dok investitor tvrdi da drveće neće biti posečeno, nego presađeno i da će biti posađeno „105 novih, visokih stabala drveća koja će biti navodnjavana“.
