Vodostaj Dunava u odnosu na nivo vode u Savi i drugim rekama u Srbiji, kao i u podzemnim izvorištima, značajno je niži zbog nepovoljnih klimatskih uslova u centralnoj, severnoj i delom južnoj Evropi gde ove godine nije bilo dovoljno padavina i snega, a uz to neuobičajeno je mala vlažnost vazduha i veliko isparenje kao u sušnim predelima Bliskog istoka i Afrike, rekao je danas hidrogeolog Zoran Stevanović.
On je za Betu rekao da ne daje ocene vodostaja na rekama, za šta su zaduženi hidrolozi, ali da prati to stanje i uticaj na izvorišta podzemnih voda.
„Na području gornjeg sliva Dunava u Nemačkoj, Slovačkoj i Austriji ove godine su vladale visoke temperature, bilo je malo padavina i nedovoljno snega, čijim bi se otopljenjem održavao vodostaj Dunava i pritoka. Nivo vodostaja na Savi i izvorištima podzemnih voda nije tako loš, iako situacija nije povoljna, kao uostalom svakog leta, ali nije ni alarmantna kod većine izvorišta sa kojih se Srbija snabdeva vodom za piće“, rekao je Stevanović.
Dodao je da je klima na području Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, kroz koje protiče Sava pre nego što uđe u Srbiju, bila daleko povoljnija sa više padavina, što pokazuju i prinosi u ratarstvu i voćarstvu, kao i normalan vodostaj na toj reci.
Istakao je da je poslednjih dana temperatura vazduha vrlo visoka, a relativna vlažnost vazduha veoma niska, svega oko 30 odsto u najvećem delu dana, što je vrlo neuobičajeno i na nivou je vlažnosti vazduha u aridnim oblastima (sušne oblasti gde je količina padavina manja od isparavanja) Bliskog istoka i severne Afrike.
Ovako nisku vlažnost, kako je naveo, nije video u statističkim analizama. Na području Beograda mala vlažnost vazduha je, prema njegovim rečima, posebno izražena u večernjim časovima i iznosi svega oko 30 odsto.
„To pogoduje velikom isparavanju (evaporacija), pa je sada gubitak vode iz velikih površinskih vodotokova i još više iz akumulacija do skoro oko deset milimetara za 24 sata. To je ravno ekvivalentu gubitka vode isparenjem od oko 600 litara u sekundi iz prosečnih akumulacija u Srbiji, srednjih kao što su Ćelije kod Kruševca, Sjeničko na Uvcu i Zavojsko jezero na Visočici, koja su površine oko pet kvadratnih kilometara. A kod većih ispari preko 1.000 litara u sekundi“, rekao je Stevanović.
Naglasio je da je taj gubitak vode u nekim akumulacijama, trenutno veći od dotoka vode.
Prema njegovim rečima, isparavanje (evaporacija) u podzemnim izvorištima nije na tom nivou, jer nema direktnog kontakta sa vazduhom.
„Ove godine nije problem kao 2024. i 2025. kada je bila nepovoljnija situacija sa nivoom voda u izvorištima i podzemnim vodama iz kojih se u Srbiji snabdeva oko 60 – 70 odsto stanovništva“, naveo je Stevanović.
Dodao je da su, od velikih isparavanja i problema sa plovnim putevima i nedovoljnom količinom vode za hlađenje elektrana površinskim vodama, kod snabdevanja vodom iz podzemnih izvorišta, najveći problem gubici u vodovodnim sistemima zbog nedovoljnog održavanja.
Stevanović je rekao da se Srbija po vodnim resursima i takozvanom „vodnom stresu“, nalazi na sredini liste, na 90. mestu od 170 zemalja sveta.
„Srbija nije ni bogata, ali ni siromašna po vodnom potencijalu, podzemnom i tranzitnom. Možemo da govorimo da smo siromašni samo da bi očuvali i racionalno trošili vodne resurse jer nema mnogo onih koji nastaju na našoj teritoriji, osim Velke Morave i njenog sliva“, rekao je Stevanović.
Dodao je da 91 odsto površinskih vodnih resursa predstavljaju tranzitne vode koje ulaze u Srbiju, ali to ne ograničava pravo njihovog korišćenja po određenim propisima.
„Srbija je jedna od zemalja koja, možda najviše krši međunarodno pravo u korišćenju tranzitnih voda jer ne prerađuje otpadne vode i najveći je zagađivač Dunava na celom plovnom putu“, naveo je Stevanović.
Napomenuo je da su i podzemne vode u Panonskom basenu većim delom međugranične „jer su na te iste resurse ‘okačeni’ i Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Slovenija i da je to pitanje prava korišćenja međunarodnih vodnih resursa“.
Stevanović je rekao da je odgovornost pojedinaca u trošenju vode ista kao i države koja poziva građane da je štede, a 15-20 godina nije ulagala u formiranje novih podzemnih izvorišta vode za piće.
„Mnogo je jeftiniji tretman podzemnih voda jer je bolja zaštita od zagađenja i uticaja sunčeve svetlosti koje pogoduje bujanju algi po vodnim akumulacijama zbog čega je i skuplja tehnologija prerade“, rekao je Stevanović.
Gde ima podzemnih voda treba ih, kako je rekao, primarno koristiti. Srbija je pre 40-50 godina, prema njegovim rečima, koristila 90 odsto vode za piće iz podzemlja, ali je to smanjila na 65-70 odsto, izgradnjom velikih akumulacija koje su stručnjaci smatrali boljim rešenjem od podzemnih voda.
„Gradili su akumulacije i tamo gde uopšte nije bilo potrebe da se prave, kada je u pitanju voda za piće. Za energetiku, navodnjavanje, sprečavanje poplava su potrebne. A najbolji ‘čuvar’ vodnih resursa i faktor sprečavanja neželjenih situacija kojima sada svedočimo, bilo bi podzemlje u koje bi se upumpavao višak vode u vlažnom periodu“, rekao je Stevanović.
