Opšta je ocena da je važno što su Pariz i Berlin predložili da partneri iz regiona mogu postepeno ulaziti najpre u jedinstveno tržište, a moguće i druge sektorske politike, ali najpre bez prava odlučivanja.
Francuski list Figaro ukazuje na dug put i teškoće koje još stoje i podvlači sporne zakone o pravosuđu koje je usvojio srpski parlament, zaostale reforme u Bosni i Hercegovini zbog političkih gloženja, pa do političke slepe ulice na Kosovu koja onemogućava bilo koju reformu.
„Veliki deo regona u celini je zaostao, kasni u procesu koji vodi članstvu u EU“, smatra Figaro.
Mediji u EU u svim osvrtima naglašavaju da moguće članstvo mora biti u skladu sa zaslugama u sprovedenim reformama.
Francuski ekonomski dnevnik Lezeko napominje da je „Srbija, teška kategorija regiona sa 6,5 miliona stanovnika, najviše problematična zbog slabe ugrađenosti u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, posebno kad je u pitanju Rusija“.
Nemački Dojče vele ukazuje na to da Crna Gora prednjači na putu ka članstvu, ali i da je nemački kancelar Fridrih Merc predočio da je „put još dug, ali izvodljiv“.
Francuski list Mond skreće pažnju na činjenicu da su pred zemljama Zapadnog Balkana i dalje ključni zadaci – suzbijanje korupcije, organizovanog kriminala i jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Merc i francuski predsednik Emanuel Makron su poručili Podgorici da će pomoći Crnoj Gori da što dođe na prag EU, ističe se u izveštajima, mada pariski ekonomski dnevnik Lezeko smatra da Podgorici predstoji još „dosta ludih poslova“ da to postigne.
Lezeko istovremeno navodi da je crnogorski premijer Milojko Spajić, bivši kadar američke banke Goldman Saks vešt u obilasku finansijskih centara s ciljem da ohrabri investitore, a danas nastoji da ubedi vođe starog kontinenta da prihvate da se otvore vrata Unije.
Spajić uverava vođstvo EU da je Unija do izlaska Velike Britanije već imala 28 članica, a da bi mala Crna Gora, „sa svega 600 hiljada žitelja iziskivala samo minimalne finansijske zahvate u budžetu Unije“, stavlja do znanja francuski list.
I, kako dodaje, jedna radna grupa je već počela izradu ugovora o pristupu Crne Gore članstvu u EU.
„Mada 27-orica u pristupne ugovore za region žele da ugrade mnoge zaštitne klauzule, posebno kad je u pitanju vladavina prava, kako bi se izbeglo nazadovanje u demokratiji, vidjeno u Madjarskoj pod vladavinom Viktora Orbana“, dodaje Lezeko.
