Sećanje na borbu rudara za dostojanstven rad
Dan rudara obeležava se u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine, kada je u Senjskom rudniku počeo prvi organizovani štrajk rudara u Srbiji.
Povod za štrajk bilo je otpuštanje trojice radnika, ali i nezadovoljstvo teškim uslovima rada. Štrajk je trajao devet dana, a rudari su uspeli da izbore povratak otpuštenih kolega, kraće radno vreme, besplatno ulje za rudarske svetiljke i poboljšanje uslova rada.
Više od jednog veka kasnije, poruka tog štrajka ostaje aktuelna: rudarski posao mora biti bezbedan, pravedno plaćen i poštovan.
Kolubara i Lazarevac rasli su zajedno
Počeci rudarenja u Kolubarskom basenu vezuju se za 1896. godinu, kada je otvorena prva jama „Zvizdar“. Ugalj se potom vadio u ukupno 14 jama, dok je poslednja, jama „Junkovac“, zatvorena 1974. godine.
Velika promena nastupila je 1952. godine, otvaranjem površinskih kopova Polje „A“ i Polje „B“. Tada je počela masovna površinska eksploatacija uglja, koja je tokom narednih decenija promenila izgled i način života čitavog kolubarskog kraja.
Prema podacima Elektroprivrede Srbije, u RB „Kolubara“ je u drugoj polovini 2025. godine bilo zaposleno 9.884 radnika. Najveći broj zaposlenih radi na površinskim kopovima, dok veliki sistem obuhvata i preradu, održavanje i proizvodnju opreme, projektovanje i stručne službe.
Iza tog broja nisu samo radna mesta. To su hiljade porodica, više generacija zaposlenih i čitava naselja čija je svakodnevica decenijama vezana za Kolubaru.
Život rudara ne staje kada se završi smena
Rudarski posao podrazumeva rad u smenama, noću, vikendom i praznicima, po kiši, snegu, prašini i visokim temperaturama. Dok najveći deo grada spava, deo radnika Kolubare odlazi na posao ili se vraća sa noćne smene.
Rad na velikim rudarskim sistemima zahteva stalnu koncentraciju, stručnost i odgovornost. Rudarstvo nije samo upravljanje bagerima i vađenje uglja. Iza svakog sistema nalaze se ljudi koji održavaju kilometre transportnih traka, popravljaju ogromne mašine, prate stabilnost terena, odvode vodu sa kopova, upravljaju železničkim transportom i brinu da svaki deo proizvodnog procesa funkcioniše bezbedno.
U mnogim lazarevačkim porodicama rudarski poziv prenosio se sa generacije na generaciju. Očevi i majke, sinovi i kćeri, braća i sestre radili su ili još rade u istom kolektivu. Zbog toga Kolubara za Lazarevac nikada nije bila samo preduzeće već je deo porodičnih istorija, identiteta grada i svakodnevnog života.
Poštovanje ne sme da traje samo jedan dan
Dan rudara nije samo prilika za čestitke, svečanosti i podsećanje na rezultate. To je dan kada treba govoriti o ljudima koji obavljaju jedan od najtežih i najodgovornijih poslova.
Poštovanje prema rudarima mora da podrazumeva bezbedne uslove rada, ispravnu opremu, zaštitu zdravlja, dostojanstvene zarade i sigurnost za njihove porodice. Jednako je važno da se čuje glas radnika, ali i građana koji žive uz rudarska polja i neposredno osećaju posledice eksploatacije.
Lazarevac je rastao uz Kolubaru, ali su cenu tog razvoja često nosili upravo rudari i njihove porodice, kao i stanovnici naselja na obodima kopova. Zato se o njihovom položaju, zdravlju, bezbednosti i budućnosti mora razgovarati tokom cele godine, a ne samo 6. avgusta.
Svim aktivnim i penzionisanim rudarima, radnicima Rudarskog basena „Kolubara“ i njihovim porodicama čestitamo Dan rudara, uz tradicionalni rudarski pozdrav:
Srećno!
Istorijski podaci o štrajku potvrđeni su u izvorima RTS-a i Ministarstva za rad, dok su podaci o razvoju Kolubarskog basena i broju zaposlenih preuzeti sa zvaničnih stranica EPS-a.
