Među više od 80 pristiglih odgovora dominiraju nepoverenje u institucije, sumnja u anonimnost prijavljivanja i uverenje da prijave neće dovesti do odgovornosti.

„Kome?“ bilo je najčešće pitanje građana. Deo učesnika smatra da nema smisla prijavljivati funkcionere institucijama koje doživljavaju kao politički zavisne, dok su drugi naveli da za prijavljivanje korupcije već postoje policija, tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije.

Sumnja u anonimnost i strah od posledica

Više građana izrazilo je sumnju da prijavljivanje zaista može biti anonimno. Pojedini su naveli da se identitet podnosioca može utvrditi na osnovu IP adrese uređaja sa kojeg je prijava poslata.

Drugi su izrazili bojazan da bi prijavljena osoba mogla da sazna ko ju je prijavio i da bi podnosilac prijave zbog toga mogao da bude izložen pritiscima ili drugim posledicama.

Takve tvrdnje predstavljaju stavove učesnika ankete. Portal „Pravo u centar“ nema podatke na osnovu kojih bi mogao da potvrdi na koji način platforma prikuplja, obrađuje i čuva tehničke podatke korisnika.

Upravo zato ostaju važna pitanja: ko upravlja platformom, ko ima pristup prijavama, na koji način se štiti identitet podnosioca i kojim institucijama se prijave prosleđuju?

Građani prijavljuju i tehničke probleme

Nekoliko učesnika navelo je da je pokušalo da koristi portal, ali da prijavu nije uspelo da pošalje ili da pojedine funkcije nisu radile kako je najavljeno.

„Ne može da se napiše pitanje. Nije ovo tako kako kažu“, navodi se u jednom od komentara.

Jedna učesnica napisala je da je pokušala da podnese prijavu, ali da portal nije radio, dok je drugi građanin naveo da je prijavu, potpisanu punim imenom i uz priložene dokaze, uspešno poslao. Kako je objasnio, nije dobio kod za praćenje, ali mu je sistem prikazao obaveštenje da je predmet u obradi.

Ovi navodi pokazuju da iskustva korisnika nisu ista i da bi funkcionalnost platforme, mogućnost praćenja prijava i način obaveštavanja podnosilaca trebalo dodatno proveriti.

Malo onih koji bi odmah prijavili

Među brojnim negativnim reakcijama bilo je i nekoliko građana koji su odgovorili da bi korupciju prijavili odmah.

„Da, i to odmah“, glasio je jedan od odgovora.

Drugi učesnik naveo je da bi prijavio samo ono čemu je lično prisustvovao ili za šta ima dokaze, a ne informacije koje je čuo od drugih. Bilo je i odgovora da bi prijava bila podneta, ali uz malo očekivanja da će proizvesti konkretan rezultat.

Ipak, takvi stavovi bili su u manjini. Najveći broj odgovora svodio se na nepoverenje u sistem, sumnju u svrhu portala i pitanje da li će odgovorni zaista snositi posledice ili će prijave ostati bez odgovora.

Problem nije samo u platformi

Odgovori građana ukazuju na dublji problem od funkcionalnosti jednog portala. Mnogi ne veruju da institucije mogu ili žele da postupaju protiv politički moćnih ljudi.

Pojedini učesnici ocenili su da postojanje posebne platforme pokazuje da postojeće institucije ne rade dovoljno efikasno. Drugi smatraju da prijavljivanje nema smisla dok se ne obezbede nezavisno tužilaštvo, sudstvo i jednaka primena zakona.

Odgovori na pitanja postavljena na Instagramu i Facebooku ne predstavljaju reprezentativno istraživanje javnog mnjenja, već stavove korisnika koji su dobrovoljno učestvovali u diskusiji. Ipak, broj i sadržaj reakcija jasno pokazuju da građane nije dovoljno samo pozvati da prijavljuju korupciju.

Pre toga moraju da znaju kome poveravaju podatke, kako je zaštićen njihov identitet, ko proverava prijave, u kojem roku se po njima postupa i gde mogu da vide rezultate.

Bez tih odgovora, pitanje „Da li biste prijavili korupciju?“ za veliki broj građana ostaje manje važno od pitanja koje se najčešće ponavljalo:

Kome?