Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ocenio je danas da Srbija mora ponovo da usmeri fokus na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI), kako bi u godinama koje slede postala zemlja koja kreira sopstvene proizvode, a Zapadni Balkan mesto na kojem nastaju originalni regionalni proizvodi namenjeni celom svetu.
Čadež je na panelu u okviru konferencije Beogradski ekonomski razgovori „Beltalks“ rekao da je za izgradnju digitalne ekonomije neophodno da se AI duboko implementira i ukoreni u industrijske procese domaćih proizvodnih kompanija, imajući u vidu značajnu industrijsku tradiciju Srbije kao osnove domaće ekonomije, prenela je PKS u saopštenju.
„Pokazatelj napretka biće i to koliko proizvođačkih kompanija koristi u svojim procesima AI. To je za mene nešto što je od najvažnijih pokazatelja implementacije AI i zatim uticaja na celu privredu, jer je privreda Srbije zasnovana na industrijskoj proizvodnji“, rekao je Čadež odgovarajući na pitanje šta je potrebno da Srbija postane kredibilno mesto za investiranje u IKT sektor, dalji razvoj kompanija i modernizaciju privrede.
Drugi važan uslov za nastavak izgradnje digitalne ekonomije, prema njegovim rečima, jeste nastavak ulaganja i izgradnje digitalne infrastrukture, kao što su to do sada činili država i privatni sektor.
Čadež je dodao da je za dalji razvoj ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji potrebno osnažiti energetski sektor kroz kombinovanje obnovljivih izvora energije sa nuklearnom energijom.
Naveo da Srbija već deceniju gradi temelje za razvoj veštačke inteligencije i najavio da će nacionalni jezički model biti završen pre specijalizovane izložbe „Ekspo“ 2027. godine u Beogradu, navodeći da se srpski „LLM“, osnovni i modeli rasuđivanja razvijaju paralelno u dva klastera.
Prema njegovim rečima, jedan je u saradnji sa evropskom kompanijom „Mistral“, dok je cilj da domaće kompanije i državne institucije dobiju bezbedne, personalizovane modele prilagođene srpskom jeziku i specifičnostima domaćeg administrativnog i pravnog sistema.
Istakao je da dalji digitalni razvoj mora biti usmeren na potrebe privrede, uz povezivanje obrazovanja, infrastrukture i poslovnog sektora, kao i ulaganja u računarske kapacitete, podatke i infrastrukturu poput Državnog data centra u Kragujevcu i superkompjutera.
Predsednica Skupštine Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić kazala je da je prvi preduslov razvoja veštačke inteligencije u Srbiji i njene primene bila izgradnja baze podataka kroz razvoj eUprave.
Drugi preduslov, kako je navela, bili su razvoj znanja i talenata, dok kao treći izdvaja infrastrukturu, koju u tom slučaju čine data centri i superkompjuteri.
Zahvaljujući tome, kako je rekla, IKT sektor u Srbiji postao je najbrže rastući sektor srpske privrede, a očekuje da će izvoz IKT usluga na kraju godine premašiti pet milijardi evra.
