Izjave svih govornika na zasedanju Evropskog parlamenta o protestima u Srbiji – šta su zapravo rekli
Evropski parlament je juče raspravljao o masovnim protestima u Srbiji. Poslanici EP izneli su svoje viđenje problema u Srbiji, gde je rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu izazvalo tromesečne proteste studenata.
U otvorenom pismu objavljenom 5. februara 2025, komesarka za proširenje EU, Marta Kos, pozvala je na potpunu, nepristrasnu i brzu istragu incidenata usmerenih na demonstrante.
U celosti prenosimo sve ključne izjave, svih govornika na zasedanju o protestima studenata u Srbiji kako bi čitaoci imali uvid u sve aspekte izlaganja na jučerašnjoj sednici Evropskog parlamenta.
Marta Kos:
„Dalje, širenje dezinformacija, neprijateljska politička retorika, uključujući onu protiv EU, naših građana, nekih uglednih članova Evropskog parlamenta i poslednjih protiv delegacije EU koja vodi dijalog sa političkim i civilnim društvenim akterima, nema mesta i neće imati mesta na putu ka integraciji u EU. U ovim okolnostima, važno je da se uspostave uslovi za inkluzivni dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane – političke aktere, institucije, članove civilnog društva, studente i profesore, kako bi se adresirale zabrinutosti i postigao konsenzus o reformama koje su neophodne za evropsku budućnost Srbije. Ovo će ojačati srpsko društvo i konsolidovati budućnost Srbije unutar EU.“
Davor Ivo Stier:
„Ovi masovni protesti, koje predvode studenti, najveće su demonstracije od pada Miloševića. Važno je ponoviti ovom prilikom da studenti imaju pravo na mirne demonstracije. Ovo suštinsko demokratsko pravo ne sme biti ograničeno, naprotiv, vlasti imaju obavezu da garantuju transparentnost i odgovornost, a samim tim i da povrate poverenje građana u državne institucije.“
Tonino Picula:
„Ovo je politička kriza, a političke krize zahtevaju političko rešenje. Ne možemo jednostavno proterivati građane Evropske unije i optuživati ih za mešanje. Ako postoje promene, one uvek moraju biti sprovedene u skladu sa principima OEBS-a. Izveštaji komisije ukazuju na probleme, ali postoje neki evropski lideri koji hvale napredak. Zaista moramo učiniti nešto za demokratske institucije i pravdu, jer Evropska unija nije samo tržište, već nešto mnogo više.“
Annamaria Vicsek:
„Članovi parlamenta moraju biti objektivni i poštovati suverenitet zemlje. Već nedeljama se održavaju demonstracije na ulicama, koje su počele nakon tragičnog rušenja nadstrešnice na stanici u Novom Sadu. U međuvremenu, političari su prihvatili svoj deo odgovornosti, ali uprkos svim ostavkama, demonstracije se nastavljaju i sve više grupa se uključuje. Obrazovne ustanove su zatvorene i ljudi ne idu na posao. Oni koji najviše pate zbog ovoga su učenici i studenti. Imaju pravo na obrazovanje, ali to pravo je ugroženo jer nisu mogli da idu u školu u ovom periodu.“
Alessandro Ciriani:
„Pitanje je šta želimo da učinimo sa Srbijom. Da li želimo da ubrzamo njihovo pristupanje ili da ih ostavimo u sivoj zoni? Jer, ako odlučimo da ne odlučujemo, ne treba da budemo iznenađeni ako Beograd ima jače veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kinom i Rusijom, dok njegovi građani postaju sve ravnodušniji prema Evropi.“
Helmut Brandstatter:
„Mora se sprovesti istraga, ali ljudi ne veruju da Vučić dozvoljava pravu istragu. Ljudi izlaze na ulice jer žele vladavinu prava, slobodu govora, pravo da se izražavaju bez ograničenja i nasilja. Ljudi u Srbiji mi kažu da ne žele da gledaju Vučića svake noći na televiziji kako govori iste stvari. Studenti protestuju jer žele vladavinu prava, žele transparentnost, bore se za svoju budućnost i svoju zemlju i mogu biti ponosni na svoju posvećenost. Evropski parlament stoji uz ove mlade ljude.“
Vladimir Prebilič:
„Danas nije vreme za ćutanje, vreme je da se pozovu srpske vlasti na sprovođenje reformi i poštovanje ljudskih prava. Srpski narod i ova zemlja zaslužuju pravednu budućnost. Evropska unija će učiniti sve što je u njenoj moći da to postigne, ali delovanja srpskih vlasti još uvek nedostaju. Ako želite da osigurate pravednu zemlju, političari moraju staviti odgovornosti i interese svoje nacije ispred sopstvenih interesa, i vreme je da se to učini u Srbiji.“
Konstatinos Arvanitis:
„Nažalost, Srbija se nalazi u fazi erozivne destabilizacije sa korupcijom i fundamentalnim vrednostima koje se udaljavaju od demokratije. Međutim, Srbija ima perspektivu ka Evropskoj uniji. Obavezali smo se da podržimo Srbiju, ali moramo primeniti određene zahteve, a ključni zahtev je vladavina prava, u čemu Srbija trenutno ne stoji dobro.“
Petr Bystron:
„Neredi u Srbiji tokom poslednjih nekoliko nedelja deo su globalističke mreže koja organizuje proteste širom sveta. Donald Trump staje na kraj svemu tome, uklonivši CIA front organizaciju USAID. Pokušaji za promenu režima viđeni su u zemljama poput Gruzije i Ukrajine, a sada vidimo da to pokušavaju i u Slovačkoj i Srbiji. Malo je potrebe za neredima u Srbiji, jer je zemlja u boljoj situaciji nego većina zapadnog Balkana.“
Loucas Fourlas:
„Srbija je jedan od stubova stabilnosti u oblasti zapadnog Balkana. Srbija pripada porodici EU, demokratija i vladavina prava su jedini odgovor na svaki problem i izazov. Siguran sam, drage kolege, da srpski narod zna šta treba da uradi kako bi svoju zemlju vodio ka EU, i mi ćemo ih podržati u tom naporu.“
Alessandra Moretti:
„Vladavina prava, borba protiv korupcije, pravo na protest, nezavisnost pravosuđa – to su razlozi zbog kojih su toliki studenti mirno protestovali poslednjih nekoliko meseci. Oni traže od Srbije da raščisti stvari u vezi sa događajima u Novom Sadu i stvori zemlju bez korupcije. Ovo je akcija iz baze, inicijativa mladih ljudi koji nisu deo političke partije. Mi, evropski političari, moramo izraziti podršku ovim mirnim demonstrantima jer su njihovi zahtevi isti kao i oni za pristupanje Srbije EU.“
Thierry Mariani:
„Naravno, moramo se boriti protiv korupcije i identifikovati odgovorne za događaje u Novom Sadu, ali Evropski parlament ponovo pokazuje licemerje. Forsira debatu sa Kosovom. Na primer, u januaru je Aljbin Kurti, premijer socijalista, zatvorio deset srpskih opština, što je dodatni napad na politički progon i napad na temeljna prava Srba u tom području. Devetog februara, nekoliko nedelja pre izbora, centralna izborna komisija na Kosovu, po nalogu iz Prištine, pokušala je da zabrani glavnoj srpskoj stranci da učestvuje na izborima.“
Serban Dimitrie Sturdza:
„Vlasti u Beogradu treba da ubrzaju svoje napore za evropske integracije, jer je to strateški cilj za Srbiju i zato zahteva određene akcije. Danas bih želeo da govorim o položaju rumunske etničke manjine u Srbiji. Njihova prava bi trebalo poštovati, isto kao i prava svih drugih manjina u Srbiji. Moramo poslati Srbima vrlo jasnu poruku da bi trebalo da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala, da bi trebalo da se bore za vladavinu prava i demokratske vrednosti.“
Eugen Tomac:
„Nevini ljudi su morali da poginu u tragediji u Novom Sadu da bismo ukazali na opravdano nezadovoljstvo građana Srbije. Kao demokratska institucija, najreprezentativnija u Evropskoj uniji, Evropski parlament mora biti na strani glasova koji očekuju promene u srpskom društvu. Vlada je tokom prošle godine pokazala da njen pristup uključuje dvostruke standarde. Kažu da razumeju evropski put, ali su i dalje veoma verni odnosima sa Ruskom Federacijom. Ovi dvostruki standardi ne mogu funkcionisati, a Srbi su spremni da ih se odreknu. Pravila koja važe širom Evrope, to je ono što političari u Beogradu moraju da shvate, i zato moramo biti na strani ovih glasova nade iz Srbije.“
Gordan Bosanac:
„Predsednica Fon der Lajen posetila je Srbiju sa planom rasta i rekla na konferenciji za novinare sa gospodinom Vučićem da je Srbija posvećena reformama, posebno na osnovu vladavine prava i demokratije. Zatim je rekla predsedniku, „pokazali ste da stvarno radite ono što govorite,“ i tu je potpuno pogrešila, jer su svi koji su izašli na ulice pokazali da postoje problemi. Kako je predsednica komisije mogla da kaže tako nešto? Napravila je grešku, jer je među građanima Srbije mnoge učinila skeptičnim prema Evropskoj uniji zbog podrške pogrešnoj strani. Sada je krajnje vreme da podržimo pravu stranu. Ne bi bilo problema na železničkoj stanici Novi Sad da je sve bilo u skladu sa pravilima u Srbiji.“
Kostas Papadakis:
„Masovne mobilizacije za 15 preminulih ljudi u Novom Sadu i demonstracije nakon zločina u Tempi ( Grčka ) dogodile su se na sličan način u Srbiji. Bezbednost putnika je bila žrtvovana na račun troškova i profita. Uprkos kritikama koje je iznela Evropska komisija prema Srbiji, gospodin Vučević je podneo ostavku, ali ne zato što je želeo da preuzme odgovornost, već da bi prikrio nesreću, kao što vlada pokušava u Grčkoj. Ljudi u Novom Sadu su ljuti i taj bes mora biti uzet u obzir. Država ne sme biti ravnodušna prema tragedijama u Srbiji, Grčkoj i svuda.“
Reinhold Lopatka:
„Demonstranti veruju da je incident posledica sistemske korupcije i njihov zahtev je za odgovornošću i transparentnošću. Mislim da im je potrebna podrška. Kao odgovor na ove demonstracije, premijer Miloš Vučević je podneo ostavku, izjavljujući da želi da smanji tenzije. Šta je sada potrebno? Srpski lideri moraju stupiti u otvoreni dijalog sa ovim protestnim pokretom. Put napred mora biti popločan transparentnošću i čvrstom posvećenošću.“
Thijs Reuten:
„Ovaj parlament deli zahteve i nade studenata za budućnost Srbije. Studenti i svi Srbi koji ih podržavaju žele promene, i te promene su hitno potrebne. Autokratske tendencije u Srbiji su se samo povećale, ali šta tačno traže studenti? Oni ne traže dijalog o vladavini prava, već njegovu primenu. Ironično, upravo zbog nedostatka primene i uverenja u reforme pate. Institucije EU treba da razmotre zašto godine evropske podrške nisu dovele do stvarnih promena. Moj savet Komisiji i državama članicama je da se angažuju sa srpskom vladom na osnovu naših deklarisanih demokratskih vrednosti, da tretiraju srpsku vladu na osnovu njenih dela, sprovedenih reformi i javnih izjava, a ne skrivenih obećanja o regionalnoj stabilnosti i budućim reformama.“
Ilhan Kyuchyuk:
„Evropska komisija ima solidan stav, ali to nije uspelo u prethodnim godinama. Da, građani moraju odabrati put napred, ne mogu biti između dva stolice. Ako žele da krenu evropskim putem, moraju usvojiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Takođe, moraju se boriti protiv kriminala i korupcije, ne sme ostati samo na papiru ili u govorima. Kada su političari pod pritiskom, građani moraju imati slobodu govora. Tu je i regionalna saradnja, i da, Srbija ima svoje mesto u Evropskoj uniji, ali ne ovakva Srbija, već drugačija Srbija koja poštuje slobodu svakog građanina.“
Rasmus Nordqvist:
„Pre neki dan sam na društvenim mrežama pročitao od svetske umetnice Marine Abramovič, da su studenti Srbije današnji heroji, a oni to zaista jesu. Protesti su zaista nešto što bi trebalo da nas pozove da ustanemo i stanemo uz njih, jer o čemu se radi na protestima? Radi se o borbi protiv korupcije, borbi za transparentnost, za odgovornost i za demokratiju. Dakle, hajde da se angažujemo i u Komisiji, u ovom domu, kao i u Savetu, da se angažujemo i budemo na strani budućnosti, na strani heroja, jer heroji su upravo sada na ulicama u Srbiji i bore se za evropske vrednosti.“
Zoltan Tarr:
„Poznato nam je kako ovaj sistem funkcioniše, jer živimo u sličnom sistemu u Mađarskoj. Znamo šta znači kada javni novac gubi svoj javni karakter. Hipokritični režim Fidesa izgubio je kredibilitet, kao i Orbanov režim, koji se meša u unutrašnje poslove drugih zemalja. To je politika zasnovana samo na interesima pojedinaca, koja gubi snagu u Srbiji kao i u Mađarskoj. Svesni smo da se promene dešavaju u zajednici i to nije samo političko pitanje, već pitanje budućnosti. Mladi šalju poruku – zemlja nije na prodaju, budućnost nije na prodaju.“
Matjaž Nemec:
„Ovo se ne sme ignorisati. Ovo je istorijska mobilizacija mladih ljudi još od pada Miloševićevog režima. Stoga je imperativ da vlasti obezbede siguran prostor za ove proteste. Svaka zastrašivanja i politički motivisano nasilje protiv demonstranata, uključujući deportaciju stranih državljana, moraju biti osuđena. Iznad svega, oni na vlasti moraju slušati kritike i zahteve ljudi na ulicama, što do sada nisu radili. Srbija se sada suočava sa ozbiljnim testom. Promena je neizbežna, a rešenje leži u tradicionalnoj tehničkoj vladi koja će zatim održati demokratske izbore.“
Irena Joveva:
„Blokade, transparenti, slogani, zvižduci, blokade i beskrajna gomila ljudi koja postaje sve veća i sve odlučnija – to su ulice Srbije danas. Ovo je Srbija koja više neće ćutati, osim tih srceparajućih 15 minuta, 15 minuta tišine koje nikada nisu bile toliko glasne, poruka koja nikada nije bila jasnija. Mladi su pokretačka snaga promena, dan za danom, nedelju za nedeljom, to je bio slučaj u Srbiji od novembra i više nisu sami. Štafetu su sada preuzeli mlađi i stariji – srednjoškolci, roditelji, profesori, umetnici, penzioneri, ratni veterani, poljoprivrednici, građansko društvo u celini – svi su ujedinjeni u želji za sveobuhvatnom promenom sistema koji je potpuno prožet korupcijom i nepotizmom. Oni se bore jer im je stalo, jer odbijaju da budu deo sistema koji uništava njihove snove godinama, uništava njihovu budućnost. Studenti vi pišete udžbenik o pobedi i zato nemojte odustati, jer dobro pobeđuje zlo, jer narod koji traži pravdu ne može biti poništen i poražen. Poklon do poda.“
Matej Tonin:
„Srpski studenti su glas, nada i savest celog Balkanskog regiona. Autokratske tendencije, koje se manifestuju kroz korupciju, zloupotrebu moći i uticaj na medije, nisu samo problem Srbije; to je trend koji se dešava u celom regionu. Političari sa autokratskim tendencijama pokušavaju da pomognu jedni drugima. Glavna poruka srpske omladine je da korupcija ubija – bukvalno ubija, ubija kreativnu snagu društva, ubija vladavinu prava. Evropske vrednosti i demokratija nisu nešto što je dato zauvek, čak ni u zemljama članicama.“
Andreas Schieder:
„Zaslužuju našu punu solidarnost i važno je da to izrazimo. Iako su protesti mirni, policija nasilno razbija demonstracije. Ovom nasilju mora doći kraj, i to mora učiniti Vučićeva vlada. Potrebne su nam funkcionalne institucije i vladavina prava u Srbiji. To je zemlja koja konačno treba da prestane da bude korumpirana, a nažalost, Vučić je postigao tužan rekord, Srbija je među tri najkorumpiranije države u Evropi, a studenti u Srbiji to više ne žele. Stojimo uz njih.“
Dan Barna:
„Kao Rumun, kolaps železničke stanice u Novom Sadu i gubitak nevinih života podseća me na poznatu tragediju u našoj zemlji. Tragedija u noćnom klubu Kolyaev 2015. godine i dalje proganja naše društvo i podseća nas na cenu korupcije i nemara. Prošlo je devet godina od te tragedije u Bukureštu, tada je poginulo 64 ljudi. Rumunija je protestovala na ulicama, tražila promene i nastavlja da tuguje. Vidimo iste obrasce u Srbiji, iste bolne obrasce – ignorisanje pravila, nedostatak odgovornosti, sistem, korumpirani sistem koji ne može da zaštiti sopstvene građane.“
Tomislav Sokol:
„Srbija je autokratska država u kojoj Aleksandar Vučić i njegova stranka vladaju u svim segmentima društva. Mediji su pod kontrolom, političke slobode su ograničene. Srbija zapravo želi da bude prijatelj sa Rusijom, Kinom i Evropskom unijom, ali istovremeno želi da vrši uticaj u susedstvu. Poseban problem je to što rade u Crnoj Gori, jer žele da tamo imaju svoj uticaj. Prekršili su svoj ustav i žele novi zakon u Crnoj Gori, što bi zapravo okončalo nezavisnu državu u Crnoj Gori. Nažalost, zapadne zemlje su podržavale glasanje mnogo godina.“
Nikos Papandreou:
„Većina nas ovde šalje poruku Srbima: slušamo vas. Slušamo vaše zahteve za odgovornošću, slušamo vaše pozive protiv korupcije. To što su na ulicama možda je dokaz demokratije, ali to je demokratija koja želi promene. Ljudi na ulicama su vrlo inspirativni, podsećaju nas na predsednika Leha Valensu iz 1989. godine u Poljskoj. Vraćaju nam uspomene koje su vrlo uzbudljive. Dakle, poruka iz parlamenta danas je: 80% nas kaže da želimo biti na pravoj strani istorije kada je reč o Srbiji.“
Sebastian Tynkkynen:
„Srbija se suočava sa još jednom krizom, i to ne bez razloga. Nakon tragičnog kolapsa strukture železničke stanice, što je izazvalo nekoliko smrtnih slučajeva, svedočimo snažnom pokretu protiv korupcije u Srbiji, praćenom masovnim studentskim protestima. Premijer je na kraju podneo ostavku. Politička kriza ponekad može biti prekretnica za zemlje, čini se da srpska omladina nije zadovoljna putanjom svoje zemlje koja je ispunjena korupcijom, prividom vladavine prava i sramotnim simpatijama prema Rusiji. Srbija je zemlja koja je već 13 godina kandidat za članstvo u EU, kandidat za koji svi znamo da je daleko od članstva u EU. Iskreno se nadam da će snažan glas mladih promeniti kurs Srbije ka boljoj budućnosti.“
Diana Jovanović Šošoka:
„Moji baba i deda po ocu su iz Srbije i iz Makedonije, tako da jako dobro znam o čemu govorim. Ne znate ništa o Srbima, oni su možda najhrabriji ljudi u celoj Evropi. Većina Srba ne želi da bude deo EU, videli su šta se desilo Rumuniji i koliko je Rumunija uništena. Većina Srba su prijatelji sa Rusima i to vam se ne sviđa. Ono što se dešava sada je slično onome što se desilo na Majdanu u Ukrajini, a vi niste zainteresovani za to. U 1989. godini, NATO trupe su ušle u Srbiju i Jugoslaviju i bombardovale crkve gde su bile srpske žene i deca, i ubile ih na Uskrs sa bombama na kojima je pisalo ‘Srećan Uskrs’. U stvari, to je ono što EU radi, baš kao i NATO, uništava sve što dotakne. Evropa je korumpirana od vrha do dna, i vi pričate o korupciji u Srbiji, što je klasičan primer ‘lonac prigovara lončiću’. Kosovo je Srbija, takođe, nikada nemojte da pričate o Kosovu i njegovoj nezavisnosti.“
Marta Kos:
„Za kraj, želim da naglasim da nije na EU da se meša u unutrašnje poslove zemalja kandidata, ali je u našem interesu da im pomognemo na putu ka EU, zasnovanom na reformama koje će transformisati društvo i politički sistem. Transformativne reforme će učiniti Srbiju spremnom za pridruživanje EU. Jedan od vas je pitao šta želimo sa Srbijom. Želimo da vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, jer je u našem interesu da privedemo hrabru, demokratsku Srbiju evropskoj porodici. Ovo je takođe težnja hrabrih studenata i srpskog naroda.“
Adam Szlapka – ministar Evropske unije
„Vladavina prava i temeljna prava su među ključnim vrednostima na kojima je EU zasnovana. Poštovanje demokratske transformacije je presudno i neophodan uslov za napredak ka članstvu. Sloboda okupljanja i izražavanja su deo ovih ključnih vrednosti, moraju se ostvarivati mirno i moraju biti zaštićene.“
