Od preventivnog obaveštenja do potpune neizvesnosti
Situacija u Junkovcu eskalirala je nakon što je Mesna zajednica 17. avgusta objavila zvanično obaveštenje, pozivajući se na stručno mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. U tom dokumentu navedeno je da voda iz vodovodnog sistema Junkovac nije za piće, pripremu hrane, niti za sanitarno-higijenske potrebe, već isključivo za ispiranje toaleta. U uzorcima je tada registrovano prisustvo sulfidoredukujućih klostridija, koje su u obaveštenju označene kao „nepatogene“. Iako je tada najavljeno ispiranje bunara i ponovno uzorkovanje za 18. avgust, meštani do danas nemaju jasne odgovore o bezbednosti vode koju koriste.
Svedočenja meštana: Očaj i manjak informacija
Meštanin Dragan Ilić, koji je direktno uključen u organizaciju meštana, iznosi uznemirujuću hronologiju događaja, ukazujući na niz propusta u komunikaciji nadležnih organa:
„Bakterija je nezvanično otkrivena u sredu, 12. avgusta, verovatno analizom naših laboratorija. Gradski zavod uzorke uzima tek 14. avgusta, a zvanični izveštaj dobijamo tek 18. u pisanoj formi. Mesna zajednica je građane obavestila putem društvenih mreža još 14. avgusta, što je nedopustivo – zamislite da se takva informacija plasira isključivo preko Fejsbuka, umesto zvaničnim putem. Kada su krenule sumnje i seoske priče, mi meštani smo se organizovali i zahtevali od predsednika Saveta MZ Aleksandra Marinkovića da izađe pred narod i iznese informacije koje ima“, navodi Ilić.
On dodaje da je tek nakon pritiska građana usledila reakcija nadležnih:
„Videvši da stvar izmiče kontroli i da je narod ljut, predsednik Saveta MZ je pozvao nadležne iz RB ’Kolubara’, u čijoj je nadležnosti vodovod. U utorak su u selo došli direktor pomoćne mehanizacije, upravnica vodovoda i glavni rudarski inženjer. Doneli su izveštaj Gradskog zavoda u kojem piše tip bakterije i datum kada je primećena, ali to je sve što znamo. Od tog trenutka nismo dobili nijednu informaciju o tome šta je uzrok zagađenja, niti koji od pet bunara je kontaminiran“, naglašava Ilić.
Posebno zabrinjava odnos prema snabdevanju vodom:
„Od prvog dana u selu su dve cisterne, ali su tek juče prvi put zašle u zabačene delove sela, gde žive ljudi bez prevoza koji nisu mogli sami da obezbede dovoljne količine vode. Uz to, niko nam ne garantuje ispravnost vode ni iz tih cisterni. Takođe, Mesna zajednica je tek posle pet ili šest dana izlepila pisana obaveštenja po selu da voda nije za piće ni za sanitarne potrebe. Upravnica vodovoda je obećala novi izveštaj najkasnije do petka, ali do današnjeg dana nismo dobili ništa“, zaključuje Ilić.
Aleksandar Kostić, meštanin Junkovca, ukazuje na dublje i višedecenijske sistemske probleme koji su doveli do ove krize, naglašavajući da građani nailaze na potpuno odsustvo sluha opštinskih struktura:
„Za sada nemamo nikakve informacije i čekamo rezultate analiza. Što se same vodovodne mreže tiče, ona je u katastrofalnom stanju sa svakodnevnim problemima i pucanjem cevi. Restrikcije su toliko učestale da vode više nema nego što ima, a pojedini krajevi sela je uopšte nemaju“, ističe Kostić.
On napominje da upozorenja traju već dve decenije:
„Upozoravamo na probleme već 20 godina i ništa se ne rešava, osim što se povremeno iskopa poneki bunar, čime se suštinski ništa ne menja jer mi vodu i dalje nemamo. Opštini je upućen zvaničan zapisnik sa zbora građana, sa potpisom predsednika mesne zajednice, gde smo pobrojali sve muke koje muče selo: problematičnu vodu, zatrpane kanale pored puteva koji nas ugrožavaju zbog površinskog kopa sa koga se sliva velika količina vode, neremontovane toalete u školi, nefunkcionalnu ambulantu i još mnogo toga“, navodi naš sagovornik.
Kostić naglašava da su institucije potpuno ignorisale zahteve sela:
„Zapisnik je lično predsednik mesne zajednice, pod pritiskom meštana, odneo u opštinu i to je zavedeno na pisarnici, ali opština se nije udostojila da pošalje bilo kakav odgovor. Lično sam ih pitao zašto ignorišu taj dokument. Uz sve to, Savet mesne zajednice od formiranja funkcioniše nepotpuno, bez dva člana, i nikada se nije išlo na nove izbore. Kulminacija nemara je i to što se o fekalnom otpadu uopšte ne vodi računa, pa tako prvi čovek Mesne zajednice pušta kanalizaciju direktno na glavni put u selu“, zaključuje Kostić.
Apel koji se širi društvenim mrežama: „Junkovac ne sme biti zaboravljen“
U trenutku kada je opstanak sela ugrožen, meštani su objavili apel koji prenosimo u celosti:
„Junkovac ne sme da bude zaboravljen! Od ponedeljka živimo bez vode koju možemo normalno da koristimo. Pitanje je: Šta se čeka? Da ljudi počnu da obolevaju? Da neko dete ili stariji sugrađanin bude ugrožen? Tražimo ono što bi u 21. veku moralo da se podrazumeva – čistu i bezbednu vodu.
Nije normalno da celo selo ostane bez osnovnog uslova za život, a da se samo posmatra šta će se dogoditi. Zašto se ne proglasi vanredna situacija? Ako je situacija dovoljno ozbiljna da se zabrani korišćenje vode za piće, kupanje, životinje i bašte, onda je dovoljno ozbiljna i da se hitno preduzmu sve mere. Potrebne su cisterne, redovno snabdevanje, hitna sanacija sistema, jasne informacije i odgovornost svih nadležnih. Ne čekajte da problem postane tragedija da biste reagovali. Junkovac ne traži sažaljenje, Junkovac traži reakciju. ODMAH.“
Redakcija portala „Pravo u centar“ nastaviće pažljivo da prati razvoj situacije u Junkovcu, očekujući zvanične odgovore nadležnih institucija i javnih preduzeća o uzrocima zagađenja vodovoda, bezbednosti vode u cisternama i rešavanju dugogodišnjih infrastrukturnih problema meštana.
