Lazarevački sportski radnici već duže vreme upozoravaju na poteškoće sa kojima se suočavaju, a Stolićevo javno obraćanje dodatno je podgrejalo atmosferu nezadovoljstva. On ističe da je Lazarevac izgubio brojne tradicionalne sportske manifestacije koje su nekada bile simbol grada.
„Nevorovatan je podatak šta je sve Lazarevac izgubio kada je sport u pitanju. Nema više Ulične trke, rukometnih turnira, Božićnog turnira u malom fudbalu, košarkaških turnira na terenu Balerina, biciklijada, odbojkaških turnira, a nekoliko godina ni izbora za sportistu godine grada Lazarevca. Naše udruženje sportista Lazarevca ‘Ja se bavim sportom a ti?’ ugašeno je zbog izostanka podrške grada“, navodi Stolić sa žaljenjem.
On dodaje da se Lazarevac polako pretvara u „sportsku članarinu“, gde se oprema i prevoz finansiraju isključivo od strane roditelja, a pripreme takođe padaju na njihov teret. Posebno ističe problem nejednakog tretmana sportskih klubova po pitanju korišćenja Sportskog centra Kolubara, koji, kako navodi, nije u vlasništvu opštine već EPS-a, te se hala mora iznajmljivati za utakmice i druge sportske događaje. Stolić ukazuje na apsurd da pojedini klubovi koriste halu besplatno za svakodnevne treninge, dok drugi moraju da plaćaju ili da traže alternativne prostore.
Stolić sa gorčinom konstatuje da Lazarevac ima sportske velikane koji su zapostavljeni i ne mogu da dođu do izražaja zbog, kako kaže, „novih ‘sportskih radnika'“ čija „ljubav“ prema sportu, prema njegovim rečima, donosi njima lično korist, dok sport trpi ozbiljne posledice.
Kao dugogodišnji trener koji je radio sa preko 2000 dece u Lazarevcu, Stolić naglašava da je cilj njegovog rada da stvori disciplinovane, poštene i humane mlade ljude. Međutim, sa razočaranjem primećuje da se pojedini članovi drugih klubova pripremaju za poslove obezbeđenja onih koji, po njegovom mišljenju, guše sport i normalan život u Lazarevcu. On je posebno ogorčen zbog navodnog angažovanja „sportskih radnika“ u incidentima po parkovima.
„Sve me ovo duboko pogađa i tera iz sporta. Umorio sam se. Ne vidim više smisao u svemu ovome što se u Lazarevcu sportom zove“, zaključuje Nemanja Stolić, izražavajući svoje duboko razočarenje i umor od trenutne situacije u lazarevačkom sportu.
Njegova poruka predstavlja snažan apel na buđenje svesti o značaju sporta za lokalnu zajednicu i poziv na hitno preduzimanje koraka kako bi se zaustavio negativan trend i oživela sportska scena Lazarevca. Ostaje da se vidi da li će ovo alarmantno upozorenje uroditi plodom i dovesti do konkretnih promena u načinu na koji se grad odnosi prema sportu i sportskim radnicima.
