Ubedljiva pobeda krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) na izborima u pokrajini Saksonija-Anhalt, iako joj tri mandata nedostaju za formiranje vlasti u toj federalnoj jedinici, svedoči o sve težoj poziciji tradicionalnih mejnstrim partija u zemlji i predstavlja ozbiljan problem za kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i njegovu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), piše danas britanski list Fajnenšel tajms.
Povodom jučerašnjih izbora za parlament pokrajine Saksonija-Anhalt, list ukazuje da je rezultat AfD od oko 44 odsto glasova najbolji koji je krajnja desnica ostvarila u Nemačkoj od Drugog svetskog rata, uključujući izbore i na pokrajinskom i na državnom nivou.
Pobeda dodatno dobija na značaju ako se ima u vidu da je ogranak AfD u pokrajini Saksonija-Anhalt bio prethodnih godina pod budnim okom nemačke bezbednosne službe, koja ga je označila za ekstremistički.
Druge velike stranke su do sada odbijale da sarađuju sa AfD, a taj stav je nazvan „zaštitnim zidom“. Za razliku od mnogih zemalja u Evropi, Nemačka posle 1945. nije imala krajnje desnu ili desničarsku populističku stranku na čelu države, pokrajine ili nekog velikog grada.
Mercova CDU je na jučerašnjim izborima osvojila svega 17,4 odsto glasova. Ona je izgubila više glasova nego što su predviđale ankete uoči izbora – u poređenju sa prethodnim pokrajinskim izborima iz 2021. godine, podrška toj vodećoj konzervativnoj opciji opala je više od 50 odsto u Saksoniji-Anhaltu.
Kada je Merc 2018. prvi put vodio kampanju za preuzimanje CDU, rekao je da će prepoloviti podršku birača Alternativi za Nemačku. Pre nego što je prošle godine postao kancelar, obećao je da će oslabiti AfD, koja je umesto toga nastavila neumoljivo da jača.
Najnovije ankete pokazuju da CDU sada ima 21 odsto podrške na državnom nivou, a AfD 28 odsto. Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima rezultat je bio obrnut – CDU je imala 28 odsto, a AfD 21 odsto. Ankete pokazuju i da sada svega trećina Nemaca podržava dve vodeće tradicionalne stranke – CDU i Socijaldemokrasku partiju Nemačke (SPD), koje zajedno čine saveznu vladu.
Nade AfD da će preuzeti vlast u Saksoniji-Anhaltu, maloj pokrajini koja je bila deo komunističke Istočne Nemačke, počivaju na levičarskoj nacionalističkoj stranci Savez Sare Vagenkneht, koja je jedva prešla cenzus, sa 5,1 odsto glasova. Njena osnivačica Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) sugerisala je da bi ta partija mogla da se uzdrži od glasanja za pokrajinsku vladu AfD, ali da bi kasnije mogla da joj pruža podršku ili ne od pitanja po pitanja.
Međutim, 35-godišnji Ulrih Zigmund (Ulrich Siegmund), lider AfD u pokrajini Saksonija-Anhalt, rekao je da će pokušati da pridobije poslanike drugih stranaka, a Fajnenšel tajms ocenjuje da to „nije prazna pretnja“ i da će „zaštitni zid“ sada biti testiran, „možda i do uništenja“.
Alternativna pokrajinska vlada bez AfD zahtevala bi saglasnost, a možda i učešće krajnje levice, čemu se CDU takođe tradicionalno protivi, navodi londonski list i dodaje da bi neki članovi CDU na lokalu čak mogli da pređu u AfD kako bi to sprečili.
U eri političke fragmentacije i smanjenja podrške nekada snažnim mejnstrim strankama, „zaštitni zid“ primorava CDU da deli vlast sa levičarskim protivnicima u često nefunkcionalnim koalicijama sa najmanjim zajedničkim imeniteljem, a birači koji žele konzervativniju politiku okreću se ka AfD. Na taj način, prema ocenama kritičara, „zaštitni zid“ zapravo podstiče odliv podrške ka krajnjoj desnici, iako mu je cilj da ga spreči, ukazuje Fajnenšel tajms.
Pristalice CDU koje podržavaju politiku „zaštitnog zida“ ukazuju na ekstremističke elemente u AfD kao pretnju demokratskom poretku Nemačke, kao i na podršku te desničarske stranke Rusiji i na njen neprijateljski stav prema Evropskoj uniji i NATO-u, kao na anatemu, navodi britanski list.
Merc će, kako navodi FT, biti pod intenzivnim pritiskom od nekih delova CDU da odbaci ili da bar oslabi „zaštitni zid“. Bez obzira da li će to učiniti ili ne, CDU bi mogla da se podeli, piše u tekstu.
Predstavnici CDU su već počeli da gube poverenje u Mercovo vođstvo posle neuspele rekonstrukcije ovog leta, navodi se u tekstu i dodaje da njegov rekordno nizak rejting u anketama vuče stranku u propast.
Birače odbija Mercova oholost i neuspeh da ispuni bilo šta što bi bilo blizu njegovim smelim tvrdnjama, a poziv za promenu rukovodstva stranke mogao bi da se pokaže kao neodoljiv, posebno ako CDU doživi neuspeh i na drugim regionalnim izborima ovog meseca – 20. septembra u Berlinu i u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, još jednoj federalnoj jedinici na istoku Nemačke u kojoj je AfD takođe jaka.
Potencijalni naslednik Merca je Hendrik Vist (Wüst), 51-godišnji premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija iz umerenog krila CDU, koji bi ponudio smenu generacija i proširio privlačnost te stranke, posebno među ženama, navodi britanski dnevnik.
List, međutim, dodaje da je manje jasno da li bi Vist uspeo da ponovo pridobije konzervativce koji su otišli ka AfD, jer bi istovremeno oživljavao koaliciju sa levim centrom.
Saksonija-Anhalt, ruralnija bivša komunistička pokrajina sa prosečno starijim stanovništvom, nije reprezentativna za celu Nemačku. Ali snaga podrške ekstremističkoj stranci u toj pokrajini predstavlja „optužnicu“ za neuspeh partija centra da pronađu ubedljive odgovore na probleme Nemačke, posebno na stagnaciju ekonomije, dodaje Fajnenšel tajms.
