Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je danas predlog Evropske komisije za reformu procesa proširenja, javlja briselski portal Juronjuz.
Ona je na Konferenciji hrvatskih ambasadora u Zagrebu iznela planove Komisije za postepenu integraciju zemalja, strožu proveru kandidata i novu metodologiju proširenja.
„Svet se promenio. I proširenje se mora promeniti sa njim“, rekla je Kos.
Kos je izložila glavne elemente predstojeće revizije politike EU usvojene pre proširenja, čiji je cilj da se ispita kako bi EU mogla da izgleda sa više od 30 zemalja članica.
Komisija je ponovo otvorila ovo pitanje kako bi povratila inicijativu pre razgovora lidera EU o proširenju u oktobru.
Kos je rekla da se EU suočava sa novim „Helsinškim trenutkom“, što se odnosi na okupljanje evropskih lidera u finskoj prestonici koje je otvorilo put za veliko proširenje posle Hladnog rata, kada se Uniji pridružilo 10 novih zemalja.
Evropska komesarka je istakla brz napredak Crne Gore kao vodećeg kandidata za pridruživanje, napredak Albanije u ispunjavanju ključnih kriterijuma vladavine prava, značajan tehnički napredak Ukrajine i Moldavije i referendum na Islandu o nastavku procesa pristupanja.
„Komisija će predstaviti svoje ideje o tome kako se Evropska unija mora pripremiti dok se zemlje kandidati približavaju završnoj liniji pregovora o pristupanju. Po mom mišljenju, moramo da se bavimo sa četiri pitanja kako bismo izgradili konsenzus na najvišem nivou za prijem novih država članica“, rekla je Kos.
Ona je navela da će većoj EU biti potrebne značajne reforme kako bi ostala sposobna da deluje i brzo se prilagođava u kriznim vremenima.
Komesarka Kos je rekla da bi se promene u procesima donošenja odluka i institucionalnim aranžmanima mogle uvesti bez izmena u ugovorima EU, koje bi zahtevale duge pregovore i nepredvidljiv proces ratifikacije.
„Trebalo bi da ovo iskoristimo da bismo donošenje odluka učinili lakšim i fleksibilnijim. To bi takođe moglo da znači smanjenje broja oblasti u kojima jedna država članica može da blokira sve ostale. To bi moglo da znači i smanjenje naših institucija“, navela je Kos.
Ona je ukazala na mehanizam za pojačanu saradnju, koji omogućava manjoj grupi zemalja EU da pokrene inicijativu kada druge države članice nisu spremne da to učine.
Istakla je jačanje postojećih zaštitnih mera kako bi se sprečilo nazadovanje da demokratskih standarda i vladavine prava u novim članicama, što je ideja koju je pet zemalja osnivača iznelo na osnovu iskustava sa Mađarskom tokom vlasti bivšeg premijera Viktora Orbana.
„Moramo da napravimo korak dalje. Moramo da se postaramo da ne pustimo unutra trojanske konje. Ni danas, ni za 10 ili 20 godina. Nedavno iskustvo je pokazalo da će možda biti potrebne jače zaštitne mere kako bi se sprečila, i ako je potrebno ispravila, kršenja osnovnih principa i vrednosti naše Unije“, rekla je Kos.
Taj predlog je kontroverzan, navodi Juronjuz, jer bi strožije mere mogle da budu u suprotnosti sa osnovnim principom EU da sa državama članicama treba postupati jednako i potencijalno stvore članice drugog reda.
Ambasador Crne Gore u EU Petar Marković rekao je za briselski portal da bi Podgorica bila naklonjena takvim zaštitnim merama, pod uslovom da se zasnivaju na objektivnim kriterijumima koji se procenjuju od slučaja do slučaja.
„Takve mere su nešto što mora, a ne što je lepo da se ima. Ovo je ključno za izgradnju poverenja i jedinstva unutar naše Unije kako bismo prihvatili nove članice“, dodala je Kos, sugerišući da bi jače zaštitne mere mogle i da olakšaju proces ratifikacije.
Nekoliko zemalja članica, a posebno Francuska i Nemačka, predložile su da EU treba da revidira metodologiju proširenja, posebno putem postepene integracije, koja bi zemljama kandidatima ranije ponudila opipljive koristi od članstva.
„Proširenje EU mora da evoluira kako bi odgovorilo na današnju realnost“, rekla je Kos.
Ona je navela da bi protivnici EU mogli da iskoriste neizvesnost i izvrše politički pritisak da osujete proces, koje može da traje i decenijama.
„Stoga u proširenju moramo da se udaljimo od logike ‘sve ili ništa’. Potreban nam je više strukturiran pristup da premostimo vreme kojeg više nemamo. Moramo da tražimo ambicioznije načine za postepenu integraciju“, rekla je komesarka Kos.
Juronjuz piše da hitnost da se metodologija proširenja preispita u velikoj meri proizilazi iz početka procesa pristupanja Ukrajine, jer se prestonice EU pribojavaju da bi neki oblik članstva i bezbednosnih garancija mogli da bude potreban deo eventualnog mirovnog sporazuma zemlje sa Rusijom, da bi se Kijev čvrsto vezao za Evropu.
Kos je napomenula da već postoje neke rane koristi koje kandidati za članstvo u EU mogu da ostvare, kao što je pridruživanje Jedinstvenom platnom području u evrima (SEPA) i povezivanje sa evropskom energetskom mrežom, dodavpi da su to pozitivne stvari, ali ne i dovoljne.
Evropska komesarka za proširenje je napomenula da Brisel mora da razume uticaj koji će nove države članice imati na postojeće države članice i da zaštiti interese EU od mogućih rizika.
„Imamo iskustva sa dalekosežnim prelaznim merama za osiguranje da integracija novih zemalja teče glatko. I moramo da se postaramo da budžet EU može da nastavi da finansira naše prioritete“, dodala je Kos.
Način na koji nove države članice treba da budu uključene u budžet EU je sporna tačka među evropskim vladama, što dodatno komplikuje već napete pregovore o sledećem Višegodišnjem finansijskom okviru, navodi Juronjuz.
