Liderka konzervativaca Keiko Fudžimori trebalo bi danas polaže zakletvu kao predsednica Perua pošto je pobedila na predsedničkim izborima u junu, ali s manje od 50.000 glasova razlike među 27,3 miliona birača.
Fudžimori, ćerka bivšeg predsednika zatvorenog zbog kršenja ljudskih prava, postaće deveta predsednica Perua u poslednjih deset godina.
Pedesetjednogodišnja predsednica se nada da će stabilizovati turbulentnu političku scenu.
Tokom protekle decenije, samo tri predsednika Perua su izabrana narodnim glasanjem, dok su ostali došli na vlast pošto su njihovi prethodnici podneli ostavke ili ih je Kongres smenio zbog korupcionih skandala.
Stranka predsednice Narodna snaga i njen glavni saveznik će imati polovinu mesta u Senatu dok priprema zakon koji će poslanicima otežati smenjivanje šefa države.
Fudžimori je svoju kampanju usmerila na obećanja poboljšanja bezbednosti u Peruu, gde je iznuda postala značajan problem. Obećala je i razvoj infrastrukture tako što će olakšati sklapanje partnerstava države s privatnim investitorima.
Fudžimori je tokom predizborne kampanje rekla i da će se „gvozdenom pesnicom“ boriti protiv kriminala, sprovodeći neke politike koje je usvojio predsednik Salvadora Najib Bukele i izgraditi „megazatvor“ po uzoru na ozloglašeni zatvor Sekot u Salvadoru.
Rekla je i da će omogućiti sudijama da sakriju svoj identitet tokom krivičnih suđenja u nastojanju da im garantuje bezbednost.
Opozicioni lideri su zatražili od dolazeće vlade da poništi niz zakona koje je usvojio poslednji saziv peruanskog Parlamenta, a za koje kritičari kažu da slabe napore u borbi protiv organizovanog kriminala.
Zakoni ukidaju preventivna hapšenja i sprečavaju tužioce da procesuiraju političke stranke kao što gone kriminalne grupe umešane u korupciju. Zakoni takođe otežavaju policiji konfiskaciju robe bandi.
Opozicioni lideri traže i formiranje komisije za istragu smrti 50 civila tokom antivladinih protesta krajem 2022. i početkom 2023. godine, posle smenjivanja predsednika Pedra Kastilja.
Fudžimori će voditi duboko polarizovanu zemlju. Nju su široko podržali birači u glavnom gradu Perua i duž pacifičke obale. Birači na peruanskim visoravnima, gde živi autohtono stanovništvo, u ogromnoj većini su podržali Roberta Sančesa, Kastiljovog saveznika.
Sančes je osporio rezultate izbora, tvrdeći da je bilo nepravilnosti u prebrojavanju 1,2 miliona glasova u peruanskim konzulatima u inostranstvu, ali su izborne vlasti odbacile njegove žalbe.
Uprkos političkim trvenjima, Peru je i dalje jedna od najstabilnijih država u Latinskoj Americi. Njegova centralna banka dugo drži referentnu kamatnu stopu ispod pet odsto, a vlada je poznata po konzervativnom pristupu javnoj potrošnji.
Međutim, kritičari ističu sve veći jaz u životnom standardu između priobalnih područja i zajednica na andskim visoravnima.
