Na početku skupa, predlagač tih zakonskih izmena, poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović je kazao da je dalje unapređenje izbornog zakonodavstva i izbornog procesa osnovni cilj izmena ta četiri pravna akta dok je opozicija u to izrazila sumnju.
Dodao je da su pripremljene u skladu s preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), te da su deo saradnje Vlade Srbije i ODIHR dok deo učesnika skupa smatra da su promene kozmetičke.
Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.
Predstavnik lokalnog Pokreta slobodnih građana (PSG) Ivan Jovanović je zapitao i kakvo je ovo javno slušanje kada je u sali „više kamera i novinara nego ostalih“ dok je predsednik odbora Uglješa Mrdić ustvrdio da je prisutno 57 osoba.
Jovanović je za predložene zakonske izmene kazao da su kozmetičke i da ne menjaju suštinu i da ne sprečavaju zloupotrebe tokom izbornog procesa za koje je optužio SNS.
Prema njegovim rečima, PSG je već preduzeo određene korake po pitanju preporuka ODHIR.
Jovanović je istakao je da građani moraju da znaju da Gradska izborna komisija ima diskreciono pravo u odlučivanju i priznavanju nacionalnih manjina.
Kazao je i da je „tako došlo do toga da Gradska izborna komisija u Nišu prihvati i prizna Rusku stranku“.
„Vi (SNS) ovim kozmetičkim izmenama, apsolutno ništa ne rešavate. Pokušavate da sebi ugodite i da ne izađete iz te zone komfora kako bi ste i dalje na izborima krali izbornu volju građana“, naglasio je Jovanović.
On je kazao da je na prošlim izborima Gradska izborna komisija priznala kao stranku nacionalne manjine Rusku stranku iako u Nišu živi samo 120 ruskih državljana i ni jedan od njih nije član te stranke.
„To je nešto što je problem, što vi forsirate i što zloupotrebaljavate, vi koji donosite neke zakone tobože za dobrobit građana“, istakao je Jovanović.
Inače, na poslednjim izborima u Nišu, Ruska stranka je osvojila jedan mandat u skupštini Grada i omogućila SNS da formira vlast , sa 31 odbornikom od 60 koliko ih broji gradski parlament.
Advokatica i odbornica Koalicije za Niš Dragana Milutinović kazala da postoji više spornih izmena, ali dva predloga promene izbornih zakona vode upravo ka lakšem „izbornom inženjeringu“.
Prema njenim rečima, ukoliko se usvoje ove izmene svaki birač moći će da potpiše saglasnost za kandidovanje neograničenog broja listi.
Smatra i da „o zaista nema nikakve veze sa preporukama ODIHR-a i sa poboljšanjem izbornih uslova“
„To je samo u cilju izbornog inženjeringa, da bi se pravilo što više fantomskih listi i da bi se neke stranke nacionalnih manjina ubacivale u parlamente i izborne komisije“, istakla je Milutinović.
Prema njenim rečima, sporan je i predlog da grupe građana mogu da dobiju status lista nacionalnih manjina.
Ona je istakla da promene izbornog zakona nisu u skladu sa preporukama ODIHR-a.
„Ovo se radi da se napravi neka slika da mi kao nešto sarađujemo, da se Evropskoj uniji stavi do znanja da se mi kao nešto prilagođavamo“, izjavila je Milutinović.
Na skupu je govorio i Mladen Šipovac koji je kazao da ne pripada ni jednoj političkoj opciji, te je predložene zakonske izmene nazvao „šminkom“ koja ne rešava brojne probleme, uključujući i ravnomernu zastupljenost izbora poslanika iz svih delova države.
Sekretar Opštinske izborne komsije niške opštine Medijana Miodrag Grujović je ocenio da se predloženim zakonskim izmenama samo delimično ispunjavaju preporuke ODIHR-a, te pobrojao još dvadesetak drugih preporuka koje nisu tretirane.
Prema njegovim rečima, tu spada i donošenje mera za sprečavanje korišćenja đržavnih resursa u kampanji, obezbeđivanje jednakih uslova za kampanju za sve učesnike izbora, za sistemski nadzor nad radom Regulatornog tela za elektronmedije (REM) …
Smatra i da nije dobar predlog da Ustavni sud ima rok od 20 dana za postupanje o zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu, te se založio da taj rok bude najviše sedam dana.
Petrašinović je negirao njegove stavove u vezi preporuka ODIHR-a i naveo da se sada ispunjava samo deo njih, a da će sve ostale biti prihvaćene naknadno, ukazavši i na reči predsednika Srbije da će „sve preporuke ODIHR biti ispunjene“.
„Ako bi sve ukupno sabrali i do sada smo usvojili pedesetak preporuka ODIHR“, kazao je poslanik SNS.
Cilj izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima je, piše u tom pravnom aktu, unapređenje postupka izbora odbornika skupština lokalnih samouprava u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR o izborima za narodne poslanike od 17. decembra 2023.
Usvajanje tog zakona je povezano s usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, jer se rešenja u oba zakonska predloga zasnivaju na istim preporukama ODIHR.
U obrazloženju piše i da je predviđeno da se uklone ograničenja davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste da bi se promovisali pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja.
Navedeno je i da su izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima predviđeni preciziranje kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za podnošenje i proglašenje tih lista da bi bile sprečene zlouptrebe u toj oblasti.
Tekst tog zakonskog predloga sačinjen u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR od 17. aprila 2026.
Cilj zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je navedeno, je unapređenje postupka njihovog izbora u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR o izborima održanim 17. decembra 2023.
Izmene se tiču, kako je ukazano, unapređenja kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupka kandidovanja, kao i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu previđa, između ostalog, predviđa razumno kratke rokove od 20 dana za postupanje suda o zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu.
Prvo javno slušanje o tim zakonskim izmena organizovana je juče 4. maja u Kragujevcu, danas je u Nšu, treće će biti 6. maja u Novom Sadu i četvrto 7. maja u Beogradu.
